064/9608800
kontakt telefon za
seminarske radove

kako je sada veliko interesovanje za radovima koji se tiču predmeta FINASIJSKI MENADŽMENT
molimo vas da ukoliko imate neke probleme ili nejasnoće, a mi možemo da vopomognemo kontaktirate nas na :

seminarskiradco@yahoo.com

psihologija pamćenja - psihologija

1. UVOD

Pamćenje je proces u kojem su sadržana četri procesa sposobnosti:

ZADRŽAVANJE je trajanje u svijesti onoga što je učenjem stečeno. Zadržavanje uvijek prethodi učenju. Učenje je svaka relativno trajna i progresivna promjena luičnosti. Da bi koristili sadržaje sa kojim utječemo na mlade, oni usvojili i koristili u kasnijoj aktivnosti potrebno je da to zadrže. Pojavu da ono što smo naučili možemo kasnije korisiti i nakon dužeg vremena nazivamo zadržavanje. Međutim iza procesa zadržavanja nastaje proces zaboravljanja.

REPRODUKCIJA znači načiniti neku vrstu duplikata sličnog orginalu, međutim i najbolje pamćenje ne može dati tako vijernu reprodukciju. Jedan psiholog je rekao: "Reprodukcija, odnosno sjećanje ne samo da postaje sve nejasnije nego nam zapravo kako vrijeme odmiče, uvijek priča drugu priču". Dakle reprodukcija je proces pamćenja, ali i sposobnost pamćenja kojom izazivajući predstave u svijsti obnavljamo ono što smo ranije doživjeli.

PREPOZNAVANJE podrazumjeva proces u kome smo svjesni da je sada prisutni i opaženi objekat bio predmet našeg iskustva.

UŠTEDA PRI PONOVNOM UČENJU to je znak da smo nešto naučili, ali da smo ga zaboravili.

A sada malo više o svim ovim pojmovima kako bi se došlo u samu srž tematike vezane za ove pojave.

2. DEFINICIJA PAMĆENJA

Neprekidno nastaju nove tehnologije, zabavne igre, sportovi, često menjamo mesto boravka usled povećanja pokretljivosti itd…, a sve to traži nova znanja i učenje. Medjutim nužni uslov za učenje jeste svakako pamćenje.

Pamćenje savremenog čoveka očigledno se nalazi na granici preopterećenja: za razliku od čoveka u predcivilizacijskim kulturama, koji sreće malo ljudi čija bi lica trebao zapamtiti, koristi razmerno malo verbalnih informacija i slično, mi srećemo puno ljudi, i od trenutka kad se probudimo, slikovne i verbalne informacije nas počinju „bombardovati“.

Iz tog razloga fikasno pamćenje mora biti:

· SELEKTIVNO - ne samo da moramo imati selektivnu percepciju i pažnju u odabiru informacija za obradu, već moramo i birati šta ćemo od informacija koje dobijamo pokušati da zapamtimo

· POTPOMOGNUTO različitim „pomagalima“ za pamćenje.Npr. koristimo računre za pohranu ogromnog broja informacija, ali često se namučimo kad treba brzo doći i do od naše strane mehanički pohranjenog podatka, na nekom od hard drajvova. Naime, korisnici kompjutera ne samo što najčešće pohranjuju enorman broj podataka, već i stalno menjaju njihove verzije, raznim oblicima modifikovanja. Stoga i korišćenje pomagala mora biti dobro organizirano i selektivno - što pohraniti, a šta ne- kako se ne bi zagušili u informacijama, jer tada može doći donastankak olapsa. Naše se pamćenje neprekidno mora menjati, modernizovati, jer bi bilo vrlo neekonomično zadržati stare verzije zapamćenog (npr.koliko je stajala pizza pre dve godine, ili kako je izgledalo lice prethodnog blagajnika supermarketa koji često posećujemo), koje bi sistem pamćenja u drastičnoj meri usporile i nepotrebno preopteretile.

Premda pamćenje ne možemo vježbati kao mišić, razuman čovek današnjice mora znati da pamćenju treba posvetiti puno pažnje.

3. ŠTA JE PAMĆENJE?

Pamćenje odredjujemo kao mogućnost usvajanja, zadržavanja i korišćenja odredjnih i nama potrebnih informacija. Pitanje koje se može postaviti u krajnje apokalitičnoj težnji za saznanjem moglo bi da bude:

Kakvi bismo bili bez pamćenja? Bili bismo nemoćni kao novorodjenčad - na nivou pukih refleksa. Ne bismo imali svoj identitet.

Upravo ovo je razlog zašto je pamćenje preduslov razvoja i očuvanja vlastite ličnosti. Pamćenje „čuva“ prošlost i „upravlja“ budućnošću koja tek treba da se desi. Za pamćenje su bitna sva tri stepena, ali je naglasak na zadržavanju i korišćenju informacija.

Pamćenje obično shvaćamo kao jedinstveni sistem, ili mesto na kojem se čuvaju informacije. Medjutim, na pamćenje se može gledati i kao na „procesor“ računara. Iako se danas u objašnjavanju psihičkih procesa kod ljudi preovladava pristup čoveku kao „procesoru“ koji obradjuje informacije.

4. ISPITIVANJE PAMĆENJA

Da li je nešto zapamćeno uglavnom ispitujemo na tri načina:

· prepoznavanjem,

· prisećanjem i

· metodom uštede.

Kada nakon učenja nekog gradiva ispitujemo prepoznavanje, zadaje se to isto gradivo pomešano s nekim novim. Ispitanik treba prvo izdvojiti pre zadano gradivo, i taj je zadatak je za njega najlakši: samo treba usporediti zadano s onim što je pohranjeno u pamćenju prilikom učenja gradiva.

Pri prisećanju, ili reprodukciji materijal više nije zadan i zadatak je znatno teži. Prisećanje se ispituje na dva načina:

· Slobodno prisećanje - u kome je zadatak dosetiti se čim više zadanog materijala bez obzira na redosled kojim će to biti obavljeno, i

· prisećanje upravo prema redosledu zadavanja, koje je znatno teže.

Kod slobodnog se prisećanja osim kvantitativne analize (količina reprodukovanog materijala) vrši i kvalitativna analiza:

A. Grešaka pri prisećanju

B. Sekvenci (redosjed prisećanja)

C. Klastera ili „grozdova“ u kojima ispitanik vrši prisećanje

Može se dogoditi da ispitanik ne prepoznaje neki materijal niti ga se može prisetiti. Tada se koristimo metodom uštede i cilju utvrdjivanja uspešnosti prethodnog učenja. Naime, gradivo koje smo jednom naučili, pa ga zatim (samo naizgled) „potpuno“ zaboravili, jer ga se ne prisećamo i ne prepoznajemo ga, pri narednom učenju redovno brže naučimo.

Metodom uštede se koristimo samo u laboratorijskim istraživanjima pamćenja, dok se metodama prepoznavanja i prisećanja koristimo u svakodnevnom životu, školi, fakultetu itd.

5. PODELA PAMĆENJA PREMA VREMENU ZADRŽAVANJA INFORMACIJA

Ima ljudi koji više ne pamte što se dogodilo pre, ili govorilo pre nekoliko minuta, a da pritom nemaju smetnji pri kraćem razgovoru, percepciji, ili mišljenju. Odgovor na to pitanje leži u tome što ljudsko pamćenje nije zasnovano na funkciji jednog organa kao što je npr. strujanje krvi telom povezano s radom srca.

Ljudsko pamćenje se zasniva na složenim i medjusobno povezanim neurofiziološkim strukturama, koje imaju različite i mnogostruke zadatke u sklopu osnovne svrhe pamćenja- dobro pohraniti informaciju koja će biti potrebna za buduću upotrebu.

Pod podelom pamćenja prema vremenu zadržavanja informacija mogu se izdvojiti tri faze kroz koje informacija prolazi:

1. Senzorno,

2. Kratkoročno i

3. Dugoročno pamćenje.

Senzorno pamćenje vrlo kratko zadržava nadolazeće informacije u nepromenjenom obliku. Za vid to vreme iznosi približno pola sekunde, a za sluh oko 2 sekunde. Ako npr. u mraku vrtimo upaljenu cigaretu, percipiramo krug. Ili, ako brzo otvaramo i zatvaramo prema gore okrenut dlan ispružene ruke, onda vidimo sliku šake. Za vidno senzorno pamćenje obično se koristi naziv ikoničko pamćenje.

Nakon što je informacija bila nakratko „zapisana“, ili zvučno „snimljena“ u našem senzornom pamćenju, ona dolazi u kratkoročno pamćenje. Tu je možemo ponavljanjem zadržati koliko god nam vremena treba. Informacije kojima je iz nekog razloga poklonjena pažnja kodiraju se u kratkoročnom pamćenju. Naime, informacije koje dolaze u kratkoročno pamćenje moraju se tako promeniti, ili interpretirati da budu smislene za pojedinca. Kodiranje pri pamćenju je zapravo promjena informacije u oblik koji se može pohraniti i kasnije pronaći. Na takav se način informacije pripreme za pohranu u dugoročnom pamćenju.

Ono što laici podrazumevaju pod pojmom pamćenja u vremenskoj podeli pamćenja je upravo dugoročno pamćenje. Senzorno i dugoročno pamćenje imaju praktično neograničen kapacitet. Medjutim, dok se informacije iz senzornog pamćenja vrlo brzo gube, a samo mali deo informacija na koje je obraćena pažnja odlazi na daljnju obradu, veliki broj informacija u dugoročnom pamćenju ostaje celi život odredjene jedinke.

5.1. Vrste dugoročnog pamćenja

U teoriji postoji niz podela dugoročnog pamćenja. I kao najzastupljenije mogu se navesti sledeće:

Blic pamćenje

Blic pamćenje možemo definisati kao izuzetno dobro pamćenje detalja neposredno pre, za vreme i nakon iznenadjujućeg dogadjaja koji ima značajne posledice za pojedinca, ili naciju.

Karakteristike blic pamćenja su: potpunost, točnost, živost i otpornost na zaboravljanje.

Danas se često koristi podela dugoročnog pamćenja na deklarativno i proceduralno. Podela počinje od Andersona koji je razvio kompjutersku simulaciju modela kognitivnih procesa. Model sadrži dve komponente: deklarativno znanje, koje se odnosi na znanje činjenica, i proceduralno znanje, koje se odnosi na znanje o tome kako nešto učiniti. Ta je podela značajno prihvaćena medju psiholozima.

Druga značajna podela dugoročnog pamćenja se odnosi na to koliko pažnje i napora ulažemo u to da bismo nešto zapamtili. Podela na automatsko pamćenje i pamćenje koje zahteva napor uveliko se podudara s podelom učenja na slučajno i namerno, ali ima i neke svoje posebnosti. Podatke o mestu gde se nešto nalazi i kuda se krećemo, vremenu zbivanja i njegovom trajanju, te učestalosti pojavljivanja nekog dogadjaja pamtimo automatski.

To znači da na te dogadjaje ne moramo obraćati pažnju, a ipak ćemo ih zapamtiti. Automatske procese ne možemo „isključiti“. Osim nasledjenih automatskih procesa postoje isti takvi naučeni automatski procesi. Veštine koje su dovedene do automatskog stepena imaju osobine stečenih automatskih procesa, kao što je to javljanje značenja reči, što čovek uči sa učenjem govora. Spoznaja da visoki nivo stresa negativno deluje samo na procese pamćenja koji zahtevaju odredjeni napor važna je sa osposobljavanje i utreniravanje za opasne profesije. Piloti, ronioci, vojni specijalci, pirotehničari i sl. vrlo često rade u uslovima visoke opasnosti koja proizvodi velike doze stresa. Zbog toga da bi se zaštitili oni svoju veštinu treba da razviju do te mere da postane automatska i time otporna na stres.

6. DUBINA OBRADE INFORMACIJE PRI PAMĆENJU

Craik i Lockhart smatraju da se informacije zadržavaju u „sladištu“. Oni predlažu model prema kojem nakon prolaska informacije kroz senzorno pamćenje postoji samo jedno skladište. Prema njihovom „modelu dubine obrade informacija pri pamćenju“, verovatnost zadržavanja informacije zavisi o tome do kojeg nivoa, ili dubine je obradjena pri kodiranju.

Smatraju da je dubina traga pamćenja prvenstveno proizvod perceptualne analize, te da trajanje traga zavisi od dubine analize podražaja. Dakle, radi se o kontinuitetu u kojem se plitka obrada odnosi na analizu fizičkih ili senzornih obeležja informacija, na dubljem nivou prepoznaju se oblici i daju imena objektima, ili dogadjajima, a na najdubljoj razini analizira se značenje. Što je dublja razina do koje je informacija obradjena, veća je verojatnost njena prisećanja.

U najužoj vezi s dubinom pamćenja je i fenomen pažnje. Neke operacije možemo radi bez pažnje, jer su one gotovo automatske, za druge je pak važna velika pažnja. Bitno je shvatiti da kapacitet pažnje nije fiksan, već da varira i intraindividualno i interindividualno. Brojne organske varijable (uznemirenost, stres, umor, bolest) kao i varijable okoline (nivo vanjskog podraživanja) mogu uticati na kapacitet pažnje. Takodje dolazi do promena kapaciteta pažnje kroz doba kroz koja čovek prolazi, od djetinjstva do odrasle osobe raste, da bi u starosti počeo opadati.

7. UTICAJI CEREBRALNE LATERALIZACIJE NA PROCES PAMĆENJA

Istraživanja kako cerebralna lateralizacija (specijalizovanost leve i desne hemisfere mozga za odredjene procese i funkcije) utiče na kognitivno funkcioniranje od velike su važnosti i spadaju u područije niza dodirnih saznanja (neurofiziologija, neuropsihologija i dr).

Ta istraživanja pružaju, a sigurno će i u budućnosti pružati, dragocene podatke o funkcionisanju mozga. Premda da već kod novorodjenčadi postoje odredjene hemisferne razlike, cerebralna lateralizacija se razvija kroz detinjstvo i završava u doba rane adolescencije. Veći deo ljudske populacije su dešnjaci i kod njih je leva hemisfera dominatno povezana s govornim funkcijama, dok je desna dominatno povezana s perceptivnim procesima, osobito s obradom vanjskih vidnih podražaja i vizualnih predodžbi. Sukladno tome, pamćenje verbalnog materijala se prepisuje levoj hemisferi, dok je desna hemisfera uspešnija u pamćenju složenih podražaja koje je teško imenovati.

Što se tiče uticaja lateralizacije kognitivnih funkcija na pamćenje, možda više nego u bilo kojem drugom području istraživanja procesa pamćenja , vidimo da su procesi pamćenja na nerazdvojiv način povezani sa senzornim, perceptivnim procesima mišljenja. Specijalizovanost mozgovnih hemisfera za odredjene vrste pamćenja, još uvek ima puno nejasnoća, jer su mnoge vrste krucijalnih eksperimenata neizvodivi.

8. OSNOVNI NEUROFIZIOLOŠKI I BIOHEMIJSKI PROCESI PRI PAMĆENJU

Uopšte se smatra da su reverbracijski traktovi osnova kratkoročnog pamćenja, dok za dugoročno pamćenje neurološka osnova nije tako jasna. Čini se da čitava limbička zona, a posebno hipokampus (smešten u području ispod centralnog korteksa) ima odlučnu ulogu pri učenju i zadržavanju informacija. Hipokampus se sastoji od velikog broja ćelija koje se razvijaju nakon rodjenja, a održavaju vezu izmedju impulsa koji dolaze aferetnim (uzlaznim) nervnim putevima i korteksa mozga. S obzirom na taj kasni razvoj stanica hipokampusa, čini se razumnim pretpostaviti da su veze neurona hipokampusa delimice odredjene informacijama kojima je pojedinac izložen. Istovremeno, taj sklop neurona pomaže pri skladištenju informacija. Oštećenje hipokampusa ne ometa kratkoročno pamćenje, a ni prisećanje, informacije ranije pohranjenih u dugoročno pamćenje. Znači, pacijent s oštećenim hipokampusom može zadržati novu informaciju toliko dugo koliko traje njeno neprekidno ponavljanje. Stoga se čini da su sinaptičke promene u hipokampusu nužan uslov za memorisanje novih informacija.

Mnogobrojna istraživanja su pokazala da za pamćenje , nisu od presudne važnosti apsolutni iznosi raznih supstanci u središnjem nervnom sistemu, već njihovi medjusobni odnosi. K, tome čitav niz različitih supstanci sudeluju u biohemijskim procesima koji leže u osnovi pamćenja.

8.1. Zaboravljanje

Zaboravljanje je normalna pojava. Prvih nekoliko sati i dana zaboravimo veći deo sadržaja. Što više vreme prolazi to je taj pad sporiji. Odgovor na pitanje zašto zaboravljamo nije jednostavan. Setimo li se samo koliko ima oblika pamćenja i što sve utiče na njega, biti će nam jasno zašto nema jednostavnog odgovora.

Postoje četiri osnovna uzroka zaboravljanja:

1. Postepeno osipanje tragova pamćenja,

2. Nemogućnost pronalaženja informacija,

3. Represija i

4. Interferencija.

Ti se uzroci medjusobno ne isključuju. Koji će od ta četiri uzroka biti najizraženiji, zavisi o situaciji u kojoj se uči, vrsti pamćenja, vremenu zadržavanja i sl.

Postepeno osipanje tragova pamćenja

Često korišćen trag pamćenja(tzv. Engram) ima u nervnom sistemu dobro uhodan put i lako se aktivira. Možemo ga zamisliti kao ugaženu stazu kroz travu. Ne koristimo li je , staza će zarasti- nastupi će zaboravljanje. Strani jezik koji smo slabo naučili i zatim se njime nismo koristili, vrlo brzo zaboravljamo. Dakle, za održavanje engrama najvažnije je ponavljanje, ili česta upotreba. Brzo gubljenje tragova iz senzornog i kratkoročnog pamćenja nužno je jer neprekidno dolaze nove informacije.

Nemogućnost pronalaženja informacija u dugoročnom pamćenju.

Da bismo se setili neke informacije, moramo doći do nje. Ona može postojati u našem dugoročnom pamćenju, ali ako nemamo dobar put do nje, kao da je i nema. Ljudi koji pohranjuju informacije na taj način da ih na više načina dobro povežu sa starim znanjem otvaraju više puteva do te informacije. Ti putevi se još zovu „znaci za prisećanje“. Što ih je više i što su istaknutiji, veća je verovatnost da ćemo do informacije doći kada nam zatreba.

Represija

Kao što postoji namerno(motivisano) i nenamerno učenje, tako je i sa zaboravljanjem. Motivisano zaboravljanje ostvaruje se potiskivanjem (represijom) onih sadržaja koji su nam neugodni, ili se od njih plašimo. Imena ljudi koji nam se ne svidjaju brzo zaboravljamo, a da o odlasku zubaru i ne govorimo! Prisetimo se da već neponavljanjem nastupa zaboravljanje, neugodne sadržaje obično ne volimo ponavljati. Ugodne sadržaje sami sebi često obnavljamo i volimo s drugima pričati o njima. Zato ugodne sadržaje redje zaboravljamo.

Interferencija

Uopšte, kad učenje jednog gradiva ometa učenje drugog, govorimo o interferenciji. Ako novo učenje potire pre naučeno, reč je o retroaktivnoj interferenciji- ometanje deluje unazad. Ako nešto pre ometa naučeno ometa učenje novog gradiva, posredi je proaktivna interferencija- ometanje deluje unapred.

Ali na sreću svako novo učenje ne ometa stara znanja. Ako smo naučili voziti automobil lakše će nam biti naučiti voziti kamion.

Ima li ljudi koji ništa ne zaboravljaju?

Odgovor na to pitanje je potvrdan, ali odmah treba reći da ih je vrlo malo, i da često predstavljaju pomni objekt naučnih istraživanja. Postoje i tzv.“idioti-savanti“(idioti-naučnici)-to su osobe koje ogromne količine samo pojedinih vrsta informacija, ali su inače mentalno zaostali. Medju normalnim ljudima posebnu vrstu dobrih pamtitelja predstavljaju tzv.edietičari. oni imaju „fotografsko pamćenje“ za slike (prizore) koje traje znatno duže nego senzorno pamćenje, ali je ipak ograničenog trajanja. Kad jednom nestane eidetska slika, više se ne može vratiti u pamćenje.

Za nauku su najzanimljivije osobe koje pamte baš sve. Verovatno najčuveniji i najdetaljnije praćen takav slučaj hiperpamćenja odnosi se na ruskog memonistu Sheresevskog. Sherevskoga je prvi zapazio urednik novina u kojima je radio, jer nikad nije vodio beleške, a sve je doslovno pamtio, čak mesecima unazad. Koristio je kompleksno vizualno predočavanje i asocijacije, te posebnu vrstu asocijacij-sinestezije, u kojima su brojevi i glasovi imali boju.

Jedini način da nešto zaboravi je da to predoči na tabli kao zapisano i onda sundjerom izbriše ili nešto napiše preko toga! Ima i drugih sličnih slučajeva, ali su retki te nalazimo malo takvih ljudi koji imaju taj „fenomen“.

9. SMETNJE PAMĆENJA

Osim normalnih procesa zaboravljanja čije bolne posledice često osetimo, postoje i pataloške smetnje pamćenja. Nakon povrede mozga ne možemo se setiti dogadjaja koji su se zbili pre i nakon ozlede. Nemogućnost prisećanja dogadjaja pre povrede mozga zove se retrogradna amnezija. Znatno je veći problem anterogradna amnezija-nemogućnost stvaranja dugoročnog pamćenja. Anterogradna amnezija se, osim nakon povreda i oštećenja odredjenih područja mozga, često pojavljuje i kao posledica dugotrajnog neumerenog pijenja alkoholnih pića. Naime, zbog kalorija dobijenih iz alkohola ne smanjuje se samo uzimanje hrane već prevelike količine alkohola sprečavaju normalno iskorišćavanje vitamina B iz hrane. Nedostatak tog vitamina nepovoljno deluje na procese pamćenja, posebno na pohranu novih informacija u dugoročno pamćenje. Šaljivčine kažu da taj poremećaj ima i jednu dobru stranu: i po stoti put ispričan vic je dobar jer je nov osobi s anterogradnom amnezijom. Upošte, smanjena mogućnost pamćenja naziva se hipomnezijom. Postoji i hipermnezija-poremećaj koji se ogleda u pamćenju svih informacija koje se percepiraju. Osobe s takvim poremećajem malobrojne su i redovito su bile podvrgnute dugotrajnom praćenju naučnika. Naime, tave su osobe dragoceni primeri za bolje razumevanje procesa pamćenja. Jedan je od zaključaka tih istraživanja da im takvo pamćenje smeta za normalno kongitivno funkcioniranje. Slike se preklapaju. Jednom rečiju, previše je informacija istovremeno prisutno da bi kongitivni sistem bio delotvoran.

Lažna sećanja, ili paramnezije često se pojavljuju kod starijih ljudi. Nastaju tako što se „praznine“ u sećanju na novije dogadjaje popunjavaju izmišljenim podacima (ne radi se o namernom laganju). U paramnezije se ubraja i poznati fenomen deja vu pri kojem imamo snažan osećaj da se upravo odvija sekvenca koju smo već na potpuno isti način doživeli pa imamo snažan osećaj da znamo što će biti sledeće što će neko uraditi, ili reći.

9.1. Starost i pamćenje

Pamćenje u funkciji starosti pokazuje vrlo velike razlike- kako u uspešnosti, tako i u korišćenim strategijama. Čini se da i školski sistem, kad su u pitanju školska deca, ne koristi dovoljno spoznaje iz tog područja! Nužno je što tačnije odrediti povezanost maturaciskih procesa s procesima pamćenja, kako bi smanjili mogućnost javljanja frustracije školske dece zbog prevelikih zahteva na njihovo pamćenje. S druge strane i šira stručna javnost uključena u rad sa starijim osobama još uvek nedovoljno poznaje tu problematiku. Premda kod starijih u odnosu na mladje u proseku postoji pad u uspešnosti pamćenja od svega 20%, razlika u merama je raspršenja je oko 160%(prema Meudell)! Dakle, procesi starenja dovode do vrlo velikih razlika u uspešnosti pamćenja kod ratličitih osoba, i prvenstveno o tome treba voditi računa u pristupu problemima pamćenja u starosti. Dakle, kao što je to slučaj s ukupnim kongitivnim funkcionisanjem, za uspešnost pamćenja od većeg je značaja sačuvanost fizičkog zdravlja i opštih funkcionalnih sposobnosti nego sama kronološka starost.

9.2. Pamćenje i kontekst

Područije ispitivanja povezanosti široko shvaćenog konteksta i pamćenja danas zbog svoje ekološke važnosti predstavlja vrlo veliko i dinamično područje psihologije i niza dodirnih nauka. Prikuplja se sve više empirijskih nalaza, te se već pojavljuju i pregledni članci, od kojih su neki pregled radova nakon objavljivanja prvog preglednog članka u nekom potpodručiju povezanosti pamćenja i konteksta. Meta-analize ne nalaze uvek zavisnost pamćenja o stanju. U svakom slučaju, taj efekat nije jak, tj.i kad su razlike statistički značajne ne radi se o velikim vrednostima. Isto vredi i za utiecaj situacije. Wilhite i Payne smatraju da je važnije utvrditi uslove pod kojima se informacije o fizičkoj okolini uključuju u tragove pamćenja i kako one pospešuju pamćenje, nego da se energija naučnika troši na dokazivanje pouzdanosti javljanja uticaja konteksta na pamćenje. Takodjer se pokazalo da kontekst nema tako značajnu ulogu kad se radi o prepoznavanju, već je od veće pomoći kad se treba priosećati.

9.3. Socijalno pamćenje

U nekoliko poslednjih godina naglo raste zanimanje za posebnost socijalnog pamćenja. Radi se o vrlo složenoj pojavi koju je teško posmatrati u strogo kontroliranim laboratorijskim uslovima. Medjutim, za problematiku svakodnevnog pamćenja je redudantno isticanje atributa „socijalno“-po svojoj naravi je svakodnevno pamćenje ujedno i socijalno pamćenje.

Mi živimo i komuniciramo s ljudima, a tu komunikaciju omogućuje naše pamćenje. Socijalno i svakodnevno pamćenje su na neraskidiv način medjusobno povezani, ali su istovremeno i u najužoj vezi s našom metamemorijom, polom, starosti, obrazovanjem i sličnim varijablama. Stoga je za očekivati dinamičan razvoj istraživanja koja trebaju pokazati zakonitosti kodiranja, pohrane i prisećanja informacija pri socijalnom pamćenju raznih skupina i ispitanika u različitim situacijama.

10. ZAKLJUČAK

Pamćenje je vrlo složen proces te u današnjim okvirima nauke teško objašnjiv i dosta nepoznat kao pojava. Ipak, mnoga istraživanja su nam donela podatke o tom složenom procesu. Vidljivo je da na pamćenje utiče više činilaca, te da ima više vrsta pamćenja.

Bilo kako bilo pamćenje je proces bez kojega čovek ne bi mogao živeti životom kakvim živi danas.

Sv što je navedeno u ovom pisanom radu je samo jedan mali deo o pamćenju čoveka, o toj neverojatnoj «moći» koju ima u glavi i koja ga čini najsuperiornijim bićem poznatim na našoj planeti a možda i u bliskom svemiru.

LITERATURA:

Internet:

1. http://images.salon.com

2. http://www.unr.nevada.edu

3. http://www.znanje.org/psihologija

valorizacija biznisa -menadžment malog i srednjeg biznisa

Valorizacija malog biznisa

Uvod ( nešto o pojmu valorizacije)

Vrste valorizcije malog biznisa

Biznis kojim je mali preduzetnik odlučio da se bavi radi ostvarivanja dobiti tokom realizacije mora biti sistemski valorizovan. U valorizaciji malog biznisa mogu se koristiti dve vrste valorizacije:

1. valorizacija poslovnog rezultata firme
2. valorizacija poslovnih funkcija firme

Poslovni rezultat predstavlja izraz obima i cena prodatih proizvoda koji se porede sa troškovia koji su pratili proizvodnju i plasman datih proizvoda. On prvenstveno zavisi od postignutih prodajnih cena, kao i primenjenog prodajnog marketinga.

Kao što je poznato kvalitet proizvoda se pre svega vrednuje na tržištu korz njegov stepen funkcionalnosti u zadovoljavanju potreba kupca, odnosno potrošača proizvoda koji se plasiraju na tržištu. Pored njegovih spoljnih i unutrašnjih odlika koje se ogledaju kroz dizajn i tehnološke karatristike, na samu funkcionalnost indirektno utiče ikonkurencija preduzeća koja proizvodi iste ili similarne proizvode, sa kojima proizvod date kompanije mora da se takmiči u osvajanju kupaca. Presudnu odluku u odabiru izmedju prizvoda našeg preduzeća i konuretntskog preduzeća kupac pre svega donosi na osnovu kvaliteta i cene kaoj prestvalja veoma značajan faktor prilikom odlučivanja. Konkurencija predstvalja veoma pozitivnu stvku u poslovanju apreduzeća iz prostog razloga što se na konkurenstkim firmama i njihovm poslovnim neuspesima može naučti dosta toga pukim posmatranjem. Zaključi i ideje koje mogu da proisteknu iz ovakvog vida posmatranja konkurencija mogu u konbinacji sa prihvatljivim inovacijama i novim poslovnim idejama dovesti do poboljšanja tržišne pozicije našeg preduzeća.

Valorizacijakoja se odvija kroz valorizovanje poslovnih rezultata predstvlja ključnu osnovu za ocenu i unapredjenje osnovnih funkcija firme. U praksi se ide odredjenim redosledom kada je u pitanju valorizacija i to se prvenstveno kreće od valorizacije poslovnih rezultata, a zatim se pristupa valorizaciji poslovnih funkcija. Ovo nije slučajno, jer je ipak ostvaranje poslovanja primarni cilj angažovanja preduztničkog kapitala ostvarenje odredjnih poslovnih rezultata koji će dovesti do stvaranja viška vrednosti i profita za malog preduzetnika, čime će njegov napor i spremnost na rizik biti nagradjeni. Valorizacija koja ima tok koji smo opisali ostvaren poslovni rezultat predstvlaj nezavisnu, a poslovne funkcije zavisnu varijablu.

Uloga valorizacije u suštini se zasniva utvrdjivanju kauzaliteta izmedju poslovnih rezultata i primenjenih poslovnih funkcija, pri čemu se poboljšanje poslovnog rezultta u daljem radu firme omogućuje unapredjivanjenjem njenih poslovnih funkcija i obrnuto.

Poslovne funkcije kada bi ih posmtrali izdvojeno omogućavaju postaizanje odredjenih poslovnih rezultata i one stoga prestavljaju njihov generator. Upravo iz tih raloga samostalni preduzetnici moraju konstantno da se bave koordinacijom svojih poslovnih funkcija jer njihovim ispravnim upravljanjem mogu da postignu boljei poslovni rezutat.

Moguće je prepoznati odredjene medjuzavisne odnose izmedju ostvarenih poslvnih rezultata i poslovnih funkcija. Ovaj medjuzavisni odnos odiše visokim stepenom korelacije. Valorizacija se prvenstveno u odnsu na konkurenciju vrši na osnovu uporedjivanja sa matičnom konurencijom, pod kojom se pre svega podrazumeva kokurancija iz iste grane privrede, dok se u daljem razmatranju vrši valorizacija u odnosu na privredne subjekte iz drugih grana privrede iz prostog razloga što je to povezano sa zakonom granskog seljenja kapitala, gde preduzetnik,a ko uoči da je profitna stopa veća u drugim gramana, u odnosu na privrednu granu u kojoj je on izabrao da obavlja svoju privrednu delatnost, on teži ka selidbi svog preduzetničkog kapitala u granu gde se ualganjem iste količine kapitala može ostvariti profit koji je veći.

Osnovni cilj vaolrtizacije je da se kroz adekvatnu kontrolu i analizu ostvarnih tržišnih rezultata i poslovnih funkcija omogući odredjeni zaključak na osnovu koga bi se moglo sprovesti unapredjenje, koje bi direktnom proporcijom dovelo do povećanja tržišne pozicije posmatranog preduzetničkog biznisa.

Pomenuta dva područija valorizacije preduzetničkog biznisa medjusobno se razlikuju po predmetima kje proučavaju.

Tako da predmet valorizacije poslovnog rezultata jesu postignuti efekti na tržištu prodaje i nabavke koji se izražavaju finansijskim pokazateljima i njihovim trendovima.

Sas druge strane nalazi se vaorizacija poslovnih funkcija koja za svoj predmet ima vaorizaciju poslovnih funkcija, odnosno njihov uticaj na postignute rezultate. Ovu funkciju u velikoj meri determinišu i karaketrišu angažovani radnici sa primenjenom tehnolgijom i organizovanjem rada.

Iz tog razloga je potrebno da se ove dve vrste valorizacije detaljnije i odvojeno razmotre.

Valorizacija ostvarenih poslovnih rezultata

Svaki preduzetnički biznis ima za cilj maksimiziranje obima dobiti i vremena njegovog trajnja. Medjutim u savremenim naučnim krugovima smatra se da je funkcija biznisa nešto proširena u odnosu na teoriju koja je predstvaljena u predhodnoj rečenici, te da se cilj preduzetničkog angožovanja prvenstveno odnosi na zadovoljavanje potreba kupaca, a da zadovoljnost kupaca i njihovo opredeljenje za proizvod koji plasira naše preduzeće donosi profit kao nagradu za tržišno angažovanje preduzetnika. Ipak obe teorije imaju za krajnji cilj povećanje preduzetničkog kapitala. Iz ovog razloga predmet valorizacije predstavalja ostvarena dobit i perspektiva njenog reprodukoavanja. Dobit po definiciji koja je u običajena u ekonomskoj teoriji predstavlja razliku izmedju ostvaranih prihoda i rashoda koji se stavraju prilikom poslovanja. Prihod je uglavnom vezan za plasiranu količinu proizvoda po odredjenim tržišnim cenama, iz prostog razloga što prihod može ostvariti smao ako se proizvodi plasiraju na tržište i kupci se odluče za njihovu kupovinu. Pratećim prihodima se obuhvata veći broj troškova kao što su troškovi materijala, energije, transporta, amorizacija bruto zarada, itd.

U preduzetničkoj praksi valorizacija tržišnog biznisa se pre svega svodi na alaniziranje ostvarenih prihoda i rashoda u odredjenom vremenskom preiodu.

Ona se može vršiti u kraćem ili dužem vremnskom periodu. Opredljenjm za obvaljanje odredjene poslovne aktivnosti preduzetnik sebe svrstava u u okvire zakonskih regualtiva koje kako preduzetniček tako i sve ostale firme obavezuju da jednom godišnje obračunavaju svoje poslvne rezultate. Ovi obračuni se publikuju putem finansijskih izveštaja i to bilansa stanja i bilansa uspeha. Zakonska regualtiva primorava preduzetnika da na kraju svake poslovne godine, koja se zaključuje sa 31.12. (decembrom) iskažu svoje ostvarene poslovne rezultate i njihov uticaj na angažovani kapital. Karakteristika savremenog preduzetnika je da biržno vodi računa o svome plasiranom kapitalu, te će stoga on za svoje potrebe biti primoran da češće vrši poterbne analize finansijskih rezultata. Ovo će mu omogućiti posedovanje pravih i svežih informacija o stanju sredstva njegovog biznisa, što će mu biti od koristi u slučaju velikih promena na tržištu prodaje i nabavke i stvoriti uslove za pravovremeno donošenje potrebnih zaključka koji vode ka radjanju dobrih poslovnih ideja i premoštavanju nastalih problema.

Valorizacija ostvrenog poslovnog rezultata obuhvata više područija. U njih prvenstveno spada valorizacija:

1. ponude na tržištu
2. poslovnih bilansa
3. poslovne efektivnosti (šema)

Ponuda na tržištu

Punuda na tržištu se izražava preko obima proizvoda i usluga plasiranih na tržište u odredjenom vremenu. Mali svremnei prduzetnika svako je zaniteresovan da svi njegvi proizvodi budu ostvreni na tržištu te iz tog razloga nastoji da prouči mesto otvo svakog proizvoda na tržištu i u njegovom životnom veku pokuša da prepozna mogućnost za odredjno inoviranje ili eventualno napuštanje datog proizvoda.

Kada govorimo o anliziranju mesta proizvoda na tržištu u njegovmo životnom ciklusu preduzetnikova dužnost je da oceni na gde se taj proizvod nalazi na krivoj životnog ciklusa. Postoje dva moguća slučaja:

1. Ukoliko raste konkurentna prodaja, uz prihvatljivu cenu tada možemo govoriti o proizvodu koji se nalazi na uzlaznom delu krive – te stoga sa proizvodnjom ovog proizvoda treba da se nastavi.
2. ukoliko ovaj proizvod ima padajući trend, tj nalazi se na silaznom delu te krive – potrebno je razmišljati o njegovim inovacijama ili o napuštanju datog proizvoda.

Odluku o inoviranju ili napuštanju tržišnog neaktivnog proizvoda ili usluge donosi niko drugi do preduzetnik lično.

Inoviranje podrazumeva menjanje tržišnih karakteristika proizvoda naročito u smislu: dizajna, ambalaže, imena, deklaracije i dr.kada ismo govorili o odabiru vrste inoviranja odabir bi bio vezan i zavosio bi utvrdjenih tržišnih slabosti posmatranog proizvod au odnsu na konkurentski proizvod, izjave kupaca o datom proizvodu, mišljenja distributera itd.preduzetnik se način napuštanja odredjenjog proizvoda ili usluge odlučuje kada uoči stalni pad tražnje za njima i kada se posledično njegova prodajna cena primiče ceni koštanja. U ovakvim slučajevima preduzetnik će u takvoj situaciji usmeriti svoj fokus na lansiranje novog proizvoda, drugo moguće rešenje jeste da se proizvodjač okrene onom delu svog plasmana koji je do tog momenta bio ne aktivan ili manje aktivan.

Ono što se može izdvojiti kao generalna karateristika savremnog preduzetništva kada je u pitanju praćenje plasmana, jeste da savremeni preduzetnik kontinuirano prrati tržišni plasman svoji proizvoda i brine o njihovom pravovremnom napuštanju.

Poslvni bilansi

Poslovni bilansi prestvaljaju preglede ostvarenih poslovni rezultata. Njihove forme propisuje država i u njih spadaju: krajnji bilans stanja i krajnji bilans uspeha.

Prilikom valorizacije krajnjeg bilansa uspeha cilj je analiziranje obima i komponenata ostvarenog prihoda i rashoda u posmatranom vremnu. Predment posmatranja i proučavanja su poslovni prihodi (prihod od prodaje, donacija itd.). Vrednuje i ocenjuje se njihov ostvareni iznos u odnosu na plan ili lična očekivanja. Sledeći se analiziraju poslovni rashodi (troškovi materijala, energije transporta, amortizacije) koji se na isti način dovode u vezu sa planom ili ličnim procenama. Razlika koja je stvorna izmedju poslovnih prihoda i poslovnih rashoda ukazuje na ostvareni gubitak ili dobitak. Krajni rezultat je informacija na osnovu koje preduzetnik u svakom trenutku može da zaključi u kakvom položaju je njegov biznis. Iz tog razloga on je primoran da češće nego što je to predvidjeno zakonskom regualtivom analizira svoj biznis sa aspekta bilansa uspeha, a da bi to bilo moguće potrebno je da preduzetnik pozanje strukturu bilansa uspeha i da način nakoji se vrši valorizacija.

Fokus pručavanja preduzetnika takodje treba da bude usmeren na bilans stanja sopstvene firme. Ono što bi trebalo da privlači posebnu pažnju preduzetnika jeste funkcionalni raspored angažovanopg kapitala sa jedne strane i učešća tudjeg kapitala sa druge strane. Kako je poznato da bilans usteha ima aktivnu i pasivnu stranu, prilikom proučavanja aktive bilansa stanja pažnja preduzetnika treba da bude usmerena na odnos izmedju vrednosti osnovnih i obrtnih sredstva koji pre svega diktira vrsta delatnosti kojom se preduzetnika bavi. U ovom delu posebna pažnja se se usmerava na tehnički nivo osnovnih sredstva i njihovu amortizovanost u odnosu na zahteve vrsta i kvaliteta proizvoda i usluga. Kada su u pitanju obrtna sredstva pažnju treba posvetiti nivou zaliha materijala i roba obimu potraživanja i količini gotovg novca.

Kada govorimo o poslovnoj pasivi – treba napomenuti da obaveze firme valja držati na odredjenom nivou koji ne bi trebalod a predje vrednost obrtnih sredstva.

Takodje je potrebno da preduzetnik češće vrši kontrolu ovih bilansta.

Cilj provere stanja na ovim računima je da preduzetnik preko jednostavnih obrazaca može steći jednostavan uvid u realan finansijski bonitet svoje firme ( on izračunava i nterpretira: tekuću likvidnost, koeficjent zaduženosti, stope neto dobiti, koeficjenta obrtnih sredstava i dr.)to mu daje osnovu za uporedjivanje njegovog biznisa sa drugim firmama.

Poslovni efekti

Oni se sintetizvoano ukazuju na ostvaren rezultat firme. Njima se obuhvata utvrdjivanje ekomomske i društvene ocene biznisa.

Kada se radi o ekomomskoj oceni biznisa – analizom je potrebno da se obuhvati izučavanje i interpretiranje pokazatelja efektivnosti prvenstveno preko statističkog pristupa. S druge strane, kada je u pitanju društvena ocena, proučavanje se svodi n a implikacije biznisa na okruženje u smislu: ekologije, zapošljavanja, prihodovanja, rejtinga, i sl.

Postoje dve vrste pristupa i tu su:

1. statički – koji predstvalja uprošćen pristup. Preduzetnik preko ovog pristupa brzo dobija podatke o ključnim ekonomskim efektima firme, prvenstveno u smislu neto dobiti, stope akumulativnosti i vremena vraćanja ulaganja, što je sasvim dovoljno za izvlačenje ekonomske efektivnosti firme.
2. dinamički – je složeniji ikada je to potrebno treba ga perpustiti na izradu angažovanim ekspertima. Razlog ovome je taj što se on primenjuje u dugoročnom planiranju biznisa, a ovde se radi najduže godišnjim kontrolama poslovnih rezultata. Preduzetnik bi morao da najmanje jednom ili više puta godišenje izračuna i analizira glavne statiček pokazatelje ekonomske efektivnosti poslovanja po ranije datim obrascima u kojima će figurirati iznosi ostvarenih ekonomskih stavki u odredjenom periodu.

Za izračunavanje neto dobiti koristi se formula :

ND =BD *PK

Čiji bi proizvod trebao da bude veći od 0

Za izračunavanje ostvarene akumulativnosti :

Što treba da bude veće od 15%

Za izračunavanje vremena vraćanja ulaganja

Što treba da bude manje od 6-10 godina zavisnosti od grane delatnosti

Ostvareni ekomnoski rezultai u odrejdnom vremenskom periodu mogu da budu prihvatljivi ako ispunjavaju navedene uslove. Ovome svakako treba da se doda i analiza stepana zaduženosti firme(SZ), kao odnosa izmedju ukupnih obaveza (UO) i obrtnih sredstava (OS), odnosno :

Što bi trebalo da daje rezultate manje od 1.

Istovremno preduzetnik bi morao svoju pažnju da usmeri i na valorizaciju društvenih efekata sopstvenog biznisa. Ovim postupkom se pre svega analizira realan uticaj biznisa na ekologiju, zapošljavanje i dr. Veoma je važno za preduzetnika da se u svojimaanalizama okrene društvenom vrednovanju firme tj. da prikaže njen realan rejting koji uživa u široj društvenoj zajednici. Ovo imakoristi za preuzetnika sa aspekta prihvatljivosti njegovog biznisa u društvu, što ima priličan uticaj na njegov nastup na tržištu, a samim tim i na njegovu mogućnost plasmana proizvedenih proizvoda.

Valorizacija vrednovanja poslovnih funkcija

Polazište vrednovanja svih funkcija preduzeća predstavlja valorizovani poslovni rezultatsa aspekta ponude na tržištu, poslovnih bilansa i poslovne efektivnosti. On izražn kroz dobit kao primarni cilj, predstavlja ključni kriterijum za ocenjivanje svih funkcija svake preduzetničke firme.

Medjutim to nije jedina funkcija preduzetničke firme, nego njih ima mnogo i sve su medjuzavisno povezane.

One se sa aspekta valorizacije mogu artikulisati na odredjene grupacije i to su:

1. vodeće poslovne funkcije ( imaju zadatak da usmeravaju i organizuju biznis)
2. operativne poslovne funkcije ( praktično realizuju organiovan biznis)
3. logističke operativne funkcije ( doprinose organizovanju i realizovanju pokrenutog biznisa).

Postoji odredjena logika u redosledu valorizovanja poslovnih funkcija. Prvo se valorizuju vodeće , pa zatim operativne, i na kraju logističke poslovne funkcije.

Vodeće poslovne funkcije

U praksi ove funkcija mogu da budu struktirane na različite načine, ali u praksi preovladjuje savremeni način struktuiranja vodećih funkcija na:

1. menadžersku

2. marketinšku

3. razvojnu funkciju.

Ovde takodje postoji redosled valorizacije koji je idnetičan redosledu pobrojanih funkcija.

Menadžerska funkcija ima odlučujuću ulogu u preduzetničkom biznisu. U zavisnosti od veličine firme ovu funkciju obavlja preduzetnika samostalno ili je obavlja kombinacija vlasnika i profesionalnog menadžera.

U oba pomenuta slučaja kada je u pitanju valorizacija preduzetnčki deo menadžmenta mora da se samokritički odnosi prema svom udelu u ostvarivanju tržišnih rezultata. Razlog ovome je taj što je menadžment preduzeća za primenjeni biznis donosio sve preduzetničke odluke i neposredno je odlučivao o organizaciji i kadrovskoj strukturi firme. Sa druge strane valorizaciju menadžerskog tima vrši upravni deo menadžmenta (vlasnici). Iz tog razloga bilo bi potrebno da on u odredjenim vremenskim priodima treba da analizira sopstveni rad i poslovne rezultate nagažovanog menadžersko tima (posebno rezultate bilansa uspeha i bilansa stanja). Ovo se naročito odnsi na situacije u kojima su u dužem vremenskom periodu mogu uočiti nezadovoljavajući poslovni razultati ili kada angažovani menadžer u u očekivanoj meri ne uvažava poslovne namere i zamisli uprave firme.

Marketinška funkcija - nju uprava firme pre svega trba da valorizuje sa aspekta njenog delovanja iz perspektive kupca, tj. udovoljavanja njegovim željama i potrebama. Ovo predstavlja osnovni cilj marketinške funkcija čije ostvarenje vodi ka realizaciji proizvoda na tržištu. Jer kada bismo šire posmatrali pored istraživanja potreba potrošača i tržišta marketinška funkcija je usmerena i na konkretnu prodaju proizvoda i nabavku pratećih komponenti koje omogućavaju nesmetano obavljanje poslovnih procesa. Marketing miks prestavlja najbolji izvor informa cija za marketinšku funkciju. On može da odredi želje i potrebe kupaca i da u potrebnom smeru inovira ili menja proizvod, da bi povećao njegovu konkurentnost na tržištu.

Razvojna fnkcija – u praksi je vezana za marketinšku funkciju i njene rezultate uprava valorizuje sa aspekta ostvarnih inovacija postojećih proizvoda. Takodje se u valorizaciji razvojne funkcije uključuju rezultati sa aspekta izvršene racionalizacije primenjene proizvodne tehnologije i prateće organizacije rada.

Operatine funkcije

U ove funkcije spadaju:

1. proizvodna

2. organizaciona

3. kadrovska funkcija.

Takodje se valorizuju po navedenom redosledu.

Proizvodna funkcija – po svom karakteru obuhvata postupak obavljanja proizvodnje uz korištenje osnovnih sredstava i utroške repromaterijala. Vaorizacija ove funkcije se svodi na analizu količina i kvaliteta proizvoda u jedinici vremena. Pored toga potrebno je posvetiti pažnju analizi svih vrsta zaliha, kao i celini kvaliteta primenjenih materijala i materijalnih resursa i postupaka u radu. Sve zajedno može da posluži kao osnova za promene posmatrane funkcije, naročito u situacijama kada se inoviraju ili menjaju proizvodi.

Organizaciona funkcija – predstavlja uspostvljen sistem odnosa izmedju zahteva radnih mesta i potrebnih radnika u firmi. Valorizacija organizacione funkcije podrazumeva analizu uskladjenosti determinisanih organizacionih segmenata sa zahtvima poslova i predvidjenom strukturom zaposlenih u firmi. U tom slučaju za predmet valorizacije se može uzeti proučavanje celishodnosti oblika primenjene organizacije ili samo njene uspostavljene strukture. Potreba za valorizacijom ove funkcijae izražena je u periodima kada dolazi do osetljivih menjanja proizvodne i drugih poslovnih funkcija u firmi.

Kadrovska funkcija (ili funkcija ljudskih resursa) – neosporno predstavlja odlučujuću funkciju uspešnosti svakog preduzetničkog biznisa, bez obzira na nenjgovu delatnost i veličinu. Valorizacijom ovog segmenta se uočava potreba za korigovanjem strukture zaposlenih u funkciji ostvarivanja ciljeva biznisa. Valorizacija kadrovske funkcije obuhvata ocenjivanje izvršenog razmeštaja i kvaliteta angažovanih radnika u organizacionom modelu firme. Ovom valorizacijim mogu se uvideti odrdjeni neskladi, gde je zadatak menadžerske funkicije da ih prati i rešava.

Logističke funkcije – se sastoje od odredjenog broja funkcija, a to su:

1. ekonomska
2. administrativna
3. informaciona funkcija.

Njihov osnovni zadatak je da obezbede uslove za ostvarenje vodećih i operativnih funkcija, pa je iz tog razloga potrebno i njih valorizovati.

Ekonomska funkcija – ima zadatak da prati ekonomiku firme i da evidentira ekonomske rezultate njenog poslovanja. Osnovni zadatak ove funkcije je usmeren ka ostvarivanju finansijskih tokova u firmi, a drugim se obuhvata registrovanje ostvarnih ekonomskih efekata. Valorizovanjem ove funkcije se za upravu firme stvaraju takve informacije i saznanja o realnom kvalitetu i potrebnim izmenama.

Administrativna funkcija – brine o regulisanju i ostvarnju zakonitosti rada i evidentiranju donošenja i ostvarenja upravnih odluka. Ona te zadtke realizuje pribavaljanjem, primenom i čuvanjem adekvatne dokumentacije. Vaorizovanjem ove funkcije uprava dolazi do mogućnosti uočavanja tokova i efekata rada, koji joj omogućavaju izvodjenje odredjenih racionalnih promena.

Informacina funkcija - preko savremene kompjuterske opreme, omogućava efikano evidentiranje faktora i rezultata rada firme sa jedne strane, i donošenje uprvanih odluka, sa druge strane. S obzirom na njenu zanačajnu ulogu, veoma je bitno da se ona pravovremno podvrgava uprvanoj valorizaciji, kao postupku preko kojeg se uočavaju slabosti primenjene poslovne informatike i vrši nihovo otklanjanje.

Menjanje prinjenog maolg biznisa

Odnos valorizacije i plana

Rezultati izvršene parcijalne ili kompleksne valorizacije tekućeg preduzetničkog biznisa u smislu ostvarenog tržišnog rezultata ili stanja poslovnih funkcija predstavljaju osnovu za ocenu celishodnosti predhodno sačinjeog biznis plana. Ovime se može uočiti mera uskladjenosti izmedju ostvarnih i planiranih poslovnih faktora i rezultata biznisa. Kada se vrši ovakav vid komparacija prednost naravno imaju valorizovani rezultati biznisa, kao činjenice koje odslikavaju stvarno stanje u odnosu na planska rešenja kao naticipirane faktore.

Razlika izmedju vaorizovanih ostvarenja i planskih rešenja može biti manja ili veća.

Manja razlika odslikava manja odstupanja izmedju posmatranih veličina, na osnovu čega se nastavlja sa korištenjem tekućeg biznis plana.

Kod većih rodstupanja – naročito kada su na osnovu valorizacije biznisa drastičnije napuštaju zastupljeni i uvode novi proizvodi, u tom slučaju se posledično mora korigovati postojeći biznis plan ili doneti sasvim novi.

Korigovanje biznis plana

Korektivnim izmenama se pristupa kada se uoči potreba za manjim izmenama ponude na tržištu i neophodnost posledičnog menjanja poslovnih funkcija.

Izmene biznis plana u takvim slučajevima se najpre odnose na korigovanje opredeljenja iz obalsti vodjenja poslovne politike i na eventulao izračunavanje i ocenjivanje ekonomskih i društvenih posledica koje će te izmene izazvati. U takvim slučajevima može se vršiti korkcija vremena za koje je biznis plan predvidjen – te se ono može skratiti ili produžiti.

Novi biznis plan

Njegovoj izradi se pristupa u situaciji kada se tekući biznis plan dobrim delom ili u celini napušta i pristupa organizovanju novog biznisa. Ovo se dešava u sitacijama kada trenutni biznis plan nije tržišno opravdanili se može zameniti profitabilnijim poslom. U oba slučaja tekući biznis plan se odbacuje kao prevazidjen, pa uprava firme pristupa izradi novog biznis plana saglasno valorizacijom dokazanoj potrebi i marketinško identifikovanoj novoj biznis ideji. Važno je napomenuti da samo preduzetnik možesamostalno da biznis napusti gašenjem ili prodajom firme, prvenstveno kada se uoči nezaustavljiv pad tržišne aktivnosti biznisa ili kada izgubi ambiciju da se nadalje bavi preduzetničkim biznisom.

Sve ovo dovodi do zaključka da ma koliko biznis plan bio efikasan on se u praksi na kraju istroši, apa ga je potrebno zameniti novim. Njegova istrošenost se konstatuje celovitom i pravovremnom valorizacijom tekućeg biznis plana i uočavanjem nove poslovne šanse čijom će realizacijom firma ostvariati veće poslovne rezultate.

STUDIJA SLUČAJA

VALORIZACIJA BIZNIS PLANA PREDUZEĆA „HIDROISKOPI“ D.O.O

( Biznis plan je predvideo razvoj postojećeg biznisa)

Valorizacija ostvarenih poslovnih rezultata

Ponuda na tržištu

Ako bismo posmtrali ponudu na tržištu koja bi se mogla oceniti kao konkurencija uvedil bismo da preduzeće „HIDROISKOPI“I zapravo i ma veoma povoljnu tžišnu poziciju po ovome pitanju. Naime pre nastanka ekonomske krize koja je potresala našu zemlju zajdno sa ratnim dejstvina koja se dešavala 90-tih godina 20 v. Postojala su odredjena preduzeća koja su se bavila indentičnim delatnostima ko preduzeće „HIDROISKOPI“. Ali kao što je opšte poznato veliki giganti u tim vermenima previranja nisu mogli dazadrže svoje tržišne pozicije iz mnogih razloga od kojih kao najbitnije možemo da izdvojimo:

1. Nejasno definisanje vlasnika kapitala
2. Zastarela organizacija rada
3. Nemotivisanost radnika
4. Nemogućnost plasmana na tržište.

Ove velike firme polaku su počele da se gase i jedna po jedna prestajale su sa svojim radom. To je otvorilo put manjim hrabrijim preduzetnicima da polako počnu da osvajuju tržište koje je postajalo sve slobodnije od monoploa koji su držale velike firme.

Takodje kao što smo imali prilike da vidimo u samom izlaganju o tehničko tehnološkoj strukturi preduzeća mogli smo da vidimo da preduzeće „HIDROISKOPI“I ima poseban tehničko tehnološki proces koji se u velikoj meri zasniva na korišćenju specijalizovanih plovnih bagera koji eksplatišu rečno dno.

Ko što je poznato potreba za stalnim inoviranjem jeste ta koja tera reduzetnika da konstantno rade na usavršavanju svoga biznisa. Zbog konstantne borbe za tržišnu poziciju, koja mu može doneti uvećanje njegovog preduzetničkog kapitala.

Preduzeće „HIDROISKOPI“ zadovoljava negde oko 80% ukupne tražnje za ovakvim vidom usluga i proizvoda koje ono plasira.

Iz tog razlga ono kao lider mora konstantno da radi na modernizacjii svoga poslovanja. Ovde nema puno mesta modernizaciji koja se odnosi na usavršavanje samog proizvodnog procesta ili poboljšavanja tehničkih i marketinških osobima proizvoda zbog toga što je proces proizvodnje bukvalno dvoveden do savršenstva. Kao sredstva za rad koriste se najsavremnije mašine kje su kupljene od proizvodjača IHC-a. Koji predstvalja svetskog lidera u oblasti proizvodnje polovnihj bagera.

Koliko god kritički posmatrali proizvod preduzeća „HIDROISKOPI“ mogli bismo da vidimo da je on uvek na uzlaznoj putanji krive ponude i tražnje pa stoga možemo da zaključimo da se sa proizvodnjom ovog proizvoda treba nastaviti iz razloga što on donosi dovoljnu količinu profita preduzeću „HIDROISKOPI“, koji mu omogućuje rast i razvoj praćen potrebnom akumulacijom.

Poslvni bilansi

Poslovni bilansi najkraće rečeno predstavljaju preglede ostvarenih poslovnih rezultata. Njihov izgled, odnosno obrazac propisuje država i svi privredni subjekti su užni da koriste odgovarajući obazac krajnjih bilansa.

Valorizacija bilansa uspeha

Valorizacijom posovnih bilansa uspeha vrši se posmatranje razlike izmendju poslovnih prihoda, odnosno očekivanih poslovnih prihoda i onih koji odslikavaju stvarno stanje a do kojih se dolazi vaorizacijom, i poslovnih rashoda odnosno razlikom izmendju projektovanih i ostvarenih poslovnih rashoda.

Plan godišnjih bilansa uspeha koji je projektovan biznis planom

Bilansne stavke	Iznosi po godinama
	2005	2006	2007	2008	2009
Ukupan prihod	391000	522000	864000	72000	645000
Ukupan rashod	363788	373206	359781	359302	414564
Brutodobit	27222	148794	534219	360898	230436
Porez na dobit	5444	29759	10834	72140	46087
Neto dobit	21778	119035	403376	28853	148349

Plan godišnjih bilansa uspeha koji je projektovan biznis planom

Bilansi uspeha po godinama posle vaorizacije

Bilansne stavke	Iznosi po godinama
	2005	2006	2007	2008	2009
Ukupan prihod	391000	600300	-	-	-
Ukupan rashod	363788	359598	-	-	-
Brutodobit	27222	240702	-	-	-
Porez na dobit	5444	33698	-	-	-
Neto dobit	21778	207004	-	-	-

Kao što možemo da vidimo u 2006 godini došlo je porasta ukupnih prihoda za 78300 eura. Što iznosi oko 15% više nego u 2005 godini. Linearno sa prihodima rasli su i troškovi i njihov porast od 22392 eura ili 6% je normalan u odnsu na rast prihoda. Ovo je činjenica iz prostog razloga što sa porastom prihoda moraju rasti i troškovi koji su neminovni prilikom poslovanjai postvarivanja prihoda.

Kada bismo posmatrali neto dobit mogli bismo da vidimo da se ona povećala za drastičniju cifru i da ona omogućava preduzeću da ostane konkurentno.

Do ovog povećanja proizvodnje,a samim tim i do povećanja prihoda došlo je usled elemntrarnih nepogoda koje su zadesile našu zemlju u vidu poplava.

S obzirom na delatnost kojemo de preduzeće HI bavi ovo je predstvaljalo povoljnu šansu za porast proizvodnje.

Poslovni efekti

Poslovni efekti sistematizovano ukazuju na ostvaren rezultat. U praksi se koriste dve vrste pristupa :

1. Statički (jednostavniji)
2. Dinamički (složeniji)

u preduzetničkoj praksi često se koristi statički metod, pa smo se i mi u našem seminarskom radu odlučili da posmtramo poslovne efekte statičkim metodom, i došli smo do sledećih rezultata valorizacvije:

ND =BD x PK =240702 x 33698=207004

Proizvod treba da bude veći od 0.

Stošpa akumulativnosti treba da bude veća od 15% kako nalaže literatura. Valorizacijom smo došli do rezultata koji prelazi donju granicu za više od dva pta.

Maksimalno vreme vraćanja uloga prema literaturi ne sme da bude veće od 10 godina, ono ovde iznosi dve godine i osam meseci.

Stopa zaduženosti prema literaturi trba da bude manja od 1, valorizaciojmo poslovnih efekata firme HI dobili smo podatak da je njena stopa zaduženosti 0.29 .

Valorizacija vrednovanja poslovnih funkcija

Vodeće poslovne funkcije

Kao što je poznato pod vodeće poslovne funkcije spadaju menadžerska, marketinška i razvojna. S obzirom da je ovde reč o malom preduzeću jasno je da su sve ove tri fukcije objedinjenje u ličnosti vlasnika preduzeća koji ujedno ima i funkciju direktora. On se prvenstveno bavi upravljanjem samim preduzećem i donošenjem svih odluka vezanih za poslovanje preduzeća. Valorizacijom sa aspekta menadžerske funkcije mogli smo lako da uvidimo da on u dobroj meri vodi računa o odlukama koje donosi, iz prostog razloga što se te odluke tiču prvenstveno njegovog preduzetničkog kapitala. Donošenjem eventualnih loših odluka ili bilo koje druge vrste nepromišljenih odluka on bi svoj preduzetnički kapital mogao da dovede u opasnost i na taj način ne samo da ugrozi poziciju preduzeća na tržištu nego i da ugrozi svoje lične izvore prihoda. U neku ruku ovo je dobra varijanta dok s druge strane on previše pazeći na svoj oskudni kapital retko sebe izlaže slobodnijim preduzetničkim idejama. Iz tog razloga on kao samostalni preduzetnik a ujedno i menadžer iskorišćava samo one poslovne ideje koje pružaju veći stepen sigurnosti ali samim tim i manju zaradu. Za razliku od slučaja kada bi u preduzeću bio zaposlen profesionalni rukovodioc (menadžer) koji bi težio ka ostvarenju što većeg profita pristankom na veću dozu rizika. Valorizovanjem vodećih poslovnih funkcija sa aspekta marketinške funkcije moramo posmatrati preduzeće odnosno ponudu preduzeća sa aspekta kupaca. Drugim rečima potrebno je ustanoviti koje su želje i potrebe kupaca i težiti njihovom ostvarenju kroz modernizaciju proizvoda. S obzirom na specifičnost proizvoda našeg preduzeća potrebe kupaca nisu u toj meri drastično izražene a i sama potražnja za proizvodima ima specifičan karakter te stoga nije potrebno izvršiti posebno ispitivanje tržišta radi pribavljanja podataka o željama kupaca, jer se želje kupaca mogu videti kroz tender koji se raspisuje za obavljanje poslovnih delatnosti. Kao što smo pomenuli u biznis planu preduzeće „Hidroiskopi“ ne učestvuje na klasičnom tržištu nego svoje kupce nalazi preko tendera koje oni raspisuju za izvodjenje odredjenih radova. S toga marketinška funkcija preduzeću Hidroiskopi ima u velikoj meri drugačiji izgled od marketinških funkcija drugog preduzeća. Posmatranjem preduzeća, odnosno njegovih vodećih poslovnih funkcija sa aspekta razvojne funkcije mogli smo da uvidimo da i razvoj preduzeća Hidroiskopi je vezan za njegovog direktora, te da on zajedno sa svojim najbližim konsultantima radi na razvoju priozvodnih kapaciteta preduzeća.Kao najbolji primer i pokazatelj toga bio je preliminarni biznis plan kojim je predvidjena kupovina novih osnovnih sredstava a samim tim i razvoj poslovanja preduzeća.

Operativne funkcije

U operativne funkcije spadaju proizvodna, organizaciona i kadrovska funkcija. Proizvodna funkcija obuhvata korišćenje sredstava za rad i materijala. Valorizacija je usmerena u pravcu količina i jedinica proizvoda odnosno usluga produkovanih u odredjenom vremenskom periodu. Takodje valorizacja se bavi posmatranjem i analizom zaliha materijalnih resursa i postupaka u radu. Predstavlja sigurnu osnovu za inoviranje proizvoda.

U konkretnom primeru u preudzeću Hidroiskopi proizvodna funkcija je valorizovana i podaci koji su dobijeni nisu se razlikovali od projektovanih. Razlog tome je sledeći: što se tiče količine jedinica proizvedenih u vremenu s obzirom na stanje mašina koje se bave iskopavanjem materijala i koje daju rezultate koji su predvidjeni nije došlo do pomeranja u odnosu na predvidjanja. Ovo nas dovodi do činjenice da s obzirom na trenutno stanje nije potrebno inoviranje proizvoda.

Valorizacijom opreativne i kadrovske funkcije došli smo do zaključka da organizacija koja je primenjena u preduzeću zajedno sa kadrovima omogućava ostvarenje uspešnosti koja je projektovana. Drugim rečima oraganizaciona i kadrovska funkcija postavljenje su na pravi način i iz tog razloga daju prave rezultate.

Menjanje primenjenog malog biznisa

Odnos valorizacije i plan

Bavi se odnosom izmedju planiranih i ostvarenih rezulatata gde veću prednost imaju valorizovani rezultati nad projekotavim. S obzirom da valorizacijom je uočeno stanje gde valorizovani rezultat je veći od projektovanog smatramo da biznis plan koji smo uradili je urodio plodom te stoga nije potrebno niti korigovati postojeći biznis plan niti ga napuštati i pristupati izradi novog.