SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:

FINANSIJSKI MENADŽMENT

TEMA :” BERZANSKO POSLOVANJE I AKCIJSKI KAPITAL

”

PREDMETNI PROFESOR:

Student:

Br.indeksa

SADRŽAJ

1. Uvod str 1

2. Pojam i nastanak akcijskog kapitala str 1

2.1. Sopstveni izvori str 3

2.2. Eksterni izvori finansiranja str 5

3.Berze – mesto prodaje akcija

(Sa osvrtom na istorijat Beogradse berz str 9

3.1.Pojam i značaj str 10

3.2.Vrste str 11

3.3.Učesnici na berzama str 11

3.3.1.Brokeri str 11

3.4.Berzanski poslovi – vrste str 12

3.5.Špekulacije na berzama str 12

3.6.Organi berze str 14

4.Akcija kao oblik kapitala preduzeca str 15

4.1.Vrste akcija prema Zakonu o

privrednim društvima Republike Srbije str 16

4.2.Razlike izmedju akcija i obveznica str 12

4.3.Razlike izmedju kredita i akcija str 17

4.4.Pozicija akcija u bilansu preduzeca

(ukljucujuci graficki prikaz) str 17

4.5.Dividenda – prihod od ulaganja u akcijski kapital str 18

5. Financijske transakcije sa akcijama

kao hartijama od vrednosti str 18

5.1.Dokapitalizacija-Ponovna emisija akcija str 19

5.2.Kupovina trecih preduzeca str 21

5.3.Udruzivanje preduzeca (FUZIJA PREDUZEĆA) str 22

6.Vizija razvoja finansijskog menadžmenta u

akcionarskim društvima u našoj zemlji str 25

6.1.Prikaz prometa Beogradske berze str 26

7.Zaključak str 28

LITERATURA str 29

1. Uvod

Tranzicija i način savremenog poslovanja našu privredu stavljaju na odredjene testove. Jedan od tih testova je svakako i problematika inetgracije u svetske tokove u kojima se naša privreda nije nalazila duži vremenski period iz poznatih raloga, sankcija i ratnih dejstava na našim prostorima. Veme koje je pred nama donosi nam nova i relativno nepoznata polja u kojima se mi ne možemo snaći ako u odličnoj meri ne poznajemo probleme koji nam oni mogu doneti. Jedan od najuobičajenijih problema koje imaju zemlje u tranzicije jeste i taj da se na nivou nacionalne ekonomije mora organizovati berza koja se dorasla poslu da efekte koji se nalaze na tržištu okupi i organizjue tržište istih. Ovaj seminarski rad imaće za cilj da informiše o samim mehanizmima delovanja berzanskog poslovanja, da predstavi akcijski kapital i njegove elemente, da informiše o organima berze i licima koja se pojavljuju trgovini akcijama kao hartijama od vrednosti. Smatram da ću ovim radom uspeti da približim ovaj domen finansijskog menadžmnta, i da kolegama koji nisu upoznati prezentujem podatke koje bi mogli koristiti u svome daljem škovanju kao bazu za nadgradnju svojih zanja, koja bi im kasnije koristila u njihovim praktičnim radovima, i delovanju u praksi kao budućih menadžera.

2. Pojam i nastanak akcijskog kapitala

Akcijski kapital nastaje urduživanjem kapitala veće ili manje grupe individualnih kapitalista u jedinstveni kapital. On se formira uplatom, odnosno kupovinom akcija, koje predstvaljaju pravne potvrde o suvlasništvu u akcionarskom preduzeću i osnovu za učešće u raspodeli profita koji akcionarsko društvo ostvari svojim poslovanjem.

Ovakav način formiranja akcijskog kapitala, koji dovodi do novog i posebnog organizacionog oblika preduzeća u kapitalističkoj privredi, unosi u mehanizam kapitalističke privrede, u ekonomske odnose kapitalističkog društva i u rasporedu stvorenog profita značajne i veoma interesantne novine i promene.

Prva novina se ogleda u načinu formiranja i mogućnostima povećanja ovog oblika kapitala. Kao što je uopšte poznato, ukoliko je u pitanju individualni kapital, on se može uvećati isključivo u zavisnosti od prisvajanja jednog njeovog dela, odnosno od akumulacije jednog dela ostvarnog profita. Mogućnosti i ograničenja za uvećanje ovakve vrste kapitala definisana su sopstvenim akumulacionim potencijalom. Iz tog razloga proces uvećanja indvidualnog kapitala je dug spor i postepen, a u odredjenim uslovima i za odredjene svrhe ovakav kapital je nedovoljan. Pojavom akcijskog kapitala opadaju ograničenja koja su postojala sa individualnim kapitalom, a koja su bila rezultat individualne akumulacije. Osnova i mogućnosti za povećanje akcijskog kapitla ogleda se u tome da on predstavlja slobodni novčani kapital u celoj privredi – bilo da su posredi veći ili manji iznosi. To znači da se preko formiranja i povećanja akcijskog kapitala u kapitalističkoj privredi ostvaruje brz i na dobrovoljnoj osnovi zasnovan proces centralizacije kapitala.

Iznos akcijskog kapitala može da se formira i uvećava prema potrebma koje se javljaju u vezi sa primenom tehničkog i tehnološkog progresa. Novi, naročito revolucionarni tehnički i tehnološki pronalasci i postupci zahtevaju, pri njihovoj industriskoj primeni, velike iznose kapitala ili značajna povećanja postojećeg kapitala. I dok je individulani kapital u tim slučajevima oganičen sopstvenom akumulacijom i ne može se u velikim skokovima povećavati akcijski kapital je sposoban za ovakve vidove naglih povećanja, koja može da zahteva tehnički i tehnološki progres.

Posebno treba istaći ulogu akcijskog kapitala u razvoju onih grana privrede čiji individualni kapital nije mogao da pokrene. Tu je reč o izvesnim granama u kojma izgradnju ili proširenje kapaciteta preduzeća iz tehnoloških ili organizacionih razloga zahteva ogromna ulaganja u kapitala, što individualni kapital ne može da obezbedi.

Već je Marks konstatovao da je npr razvoj železnice upravo rezultat pojave akcijskog kapitala i njegove sposobnosti za uvećanjm do ogromnih razmera. U kasnijem tehnološkom i tehničkom razvoju broj grana koji se razvijao akcijskom kapitalu stalno je rastao (ogromne pomorske kompanije, trgovačke flote, vazduhoplovne kompanije eksploatacija nafte itd).

Značajan momenat u pojavi akcijskog kapitala je taj da je on veoma privilegovan u pogledu dobijanja kredita. Valja podsetiti da kredit ima veoma važnu ulogu u proširenoj reprodukciji svakog kapitalističkog preduzeća. Mogućnost ili ne mogućnost dobijanja kredita i uslovi njegovog dobijanja vrlo često mogu imati presudan uticaj na razvoj preduzeća, na njegovu tehniku ili rekonstrukciju i usavršavanja, jednom rečiju na njegovu sposobnost da poveća produktivnost rada i da ide u korak sa svojim konkurentima. U tom smislu posmatrano, prednosti u dobijanju kredita, koje imaju akcionarska društva, svakako su veoma značajne.

Akcijski kapital ima prednosti u zahtevima za kreditom kod banaka, pre svega zbog sigurnosti plasmana kredita, garantovanog velikim kapitalom akcionarskog preduzeća. Pored toga mogućnosti vraćanja kredita kod akcionarskih preduzeća nisu ograničene samo poslovnim uspehom preduzeća, već se kredit može vratiti uvećanjem akcijskog kapitla ako u roku povraćaja preuzeće nema dovoljno sopstvenih sredstava; ili eventualnim pretvaranjem kredita u akijski kapital preko izdavanja nove tranše akcija koje bi se ustupale banci, odnosno kreditoru kao protivvrednost za primljeni zajam.

Pored navedenih prednosti ili inpulsa koje akcijski kapital daje kapitalističkoj privredi usled posebnog načina formiranja i mogućnosti povećanja, posebno treba istaći promene koje akcijski kapital unosi u funkciju i položaj industriskog kapitala.

Treba podsetiti na to da je kod zajmovnog kapitala konstatovano razdvajnje kapital svojine od kapital funkcije. Zajmovni kapitalist ostao je nosilac funkcije svojine za koju je dobio kamatu, dok se kapitalist – preduzenik pojavljuje kao nosioc funkcije upravljanja kapitalom ova podela funkcije još nije eliminisala kapitalistu iz fnkcije preduzetnika u proizvodnji. Zajmoprimac je kapitalista koji se u svoje ime, na svoj rizik i za svoju korist bavi organizovanjem proizvodnje – pri čemu mu po pravilu, tudji, pozajmljeni kapital služi kao dopuna sopstvenog kapitala. Prema tome, funkcija upravljnaja ostaje funkcija kapitaliste.

Pojava akcijskog kapitala unosi osnovnu promenu upravo u funkciju upravljanja.[1] Naime funkcija upravljanja se pretvra u profesionalnu funkciju dirigovanoj proizvodnjom od strane profesionalnih upravljača (menadžera). Ovakvo razdvajanje svojine nad kapitalom od upravljanja funkcionisanjem kapitala, čime se upravljanje pretvara u profesionalno bavljenje dirigovanjem preduzećem kao proizvodnom funkcijom, pokazuje kako privatna svojina nad kapitalom, sa stanovišta organizovanja i upravljanja proizvodnjom, postaje suvišna.

Iz tog razloga Marks kaže za akcijski kapital: „Ovaj rezultat najvišeg razvitka kapitalističke proizvodnje predstavlja nužnu polaznu tačku za ponovno pretvaranje kapitala u svojinu proizvodjača, ali ne više kao privatnu svojinu izdvojenih proizvodjača, nego kao svojinu njih kao udruženih, kao neposrednu društvenu svojinu.”[2]

2.1. Sopstveni izvori

U stručnoj literaturi pod pojmom sopstvenih izvora preduzeća (samofinansiranja-autofinansiranja) podrazumeva se takav oblik finansiranja procesa reprodukcije koji se vrši iz sopstvenih izvora preduzeća. Osnovno polazište ovog stava lezi u činjenici da rentabilnost predstavlja osnovni preduslov samofinansiranja svakog preduzeća. Da bi preduzeće moglo svoje tokove reprodukcije finansirati iz sopstvenih izvora neophodno je da prethodno ostvari pozitivan finansijski rezultat. Sredstva za samofinansiranje preduzeća dele se na:

- bruto sredstva

- neto sredstva

Bruto sredstva za samofinansiranje odnose se na sredstva koja su stvorena u preduzeću. Ova sredstva jednaka su zbiru amortizacije, ostvarene akumulacije i naplaćene glavnice od dugoročnih potraživanja – plasmana.

Bruto sredstva za samofinansiranje = amortizacija + akumulacija + naplaćena glavnica od dugoročnih plasmana.

Neto sredstva samofinansiranja dobijaju se ako se od bruto sredstava za samofiansiranje oduzme glavnica koja dospeva za otplatu pozajmljenih dugoročnih sredstava.

Neto sredstva za samofinansiranje = bruto sredstva za samofinansiranje – glavnica koja

dospeva za otpaltu

pozajmljenih

dugoročnih

sredstava.

Amortizacija predstavlja specifičan oblik samofinansiranja preduzeća. Ova specifičnost amortizacije kao izvora samofinansiranja jeste u tome što se ne povećava obim sredstava već se vrši tranformacija sredstava iz materijalnog u novčani oblik. Amortizacija je trošak proizvodnje i svojom veličinom utiče na veličinu dobiti. Amortizaciju treba transformisati u novčani oblik posle realizacije novčanih oblika, zato što se jedan deo obračunate amortizacije nalazi u zalihama gotovih proizvoda i u potraživanju od kupaca. Amortizacija kao izvor sredstava za samofinansiranje upotrebljava se za sledeće namene:

1. za samofinansiranje proste reprodukcije, odnosno za zamenu fizički ili ekonomski dotrajalih osnovnih sredstava – ona je predodredjena za finansiranje proste reprodukcije, iz tog razloga vrši se konstantan obračun i naplata amortizacije
2. za samofinansiranje tekućih potreba procesa reprodukcije odnono obrtnih sredstava do konačne namenske upotrebe amortizacije
3. za samofinansiranje proširene reprodukcije pod uslovom da se time ne ugrožava prosta reprodukcija

Akumulacija kao drugi značajan izvor samofinansiranja podrazumeva finansiranje procesa reprodukcije preduzeća iz izdvojenog dela čistog dohotka u poslovni fond. Akumulacija preduzeća predstavlja varijabilnu veličinu koja zavisi od mnogih internih i eksternih faktora. Medjutim, kada je u pitanju potencijal samofinansiranja iz akumulacije onda treba imati u vidu činjenicu da li je obračun rezultata poslovanja (dohotka) vršten po naplaćenoj ili fakturisanoj realizaciji. Ako je obračun dohotka vršen po naplaćenoj realizaciji onda je ukupno obračunati dohodak i čist dohodak u celini i naplaćen. Medjutim, ako se obračun dohotka vrši po fakturisanoj realizaciji onda ukupno fakturisani dohodak i čisti dohodak nije u celosti transformisan novac, s obzirom da je jedan deo dohotka sadržan u potraživanjima od kupaca i nije naplaćen.

Na kraju treba se u najkarćim crtama osvrnuti na prednost i nedostatke samofinansiranja. Naime u odnosu na finansiranje iz tudjih izvora sredstava, samofinansiranje ima niz prednosti od kojih treba navesti samo one najvažnije:

1. samofinansiranje je najjeftiniji oblik finansiranja procesa reprodukcije preduzeća. Otud ovaj oblik finansiranja preduzeća ne stvara troškove kamata niti obaveze vraćanja glavnice, što nije slučaj sa tudjim izvorima.
2. prisutna je veća finansijska samostalnost i nezavisnost preduzeća u vodjenju finansijske politike i politike raspodele rezultata.
3. amortizacija i akumulacija predstavljaju sopstvene izvore sredstava koji su najsigurniji i najstabilniji izvori finansiranja. Oni eliminišu rizik nelikvidnosti dok sa porastom tudjih sredstava raste rizik od nelikvidnosti.

Samofinansiranje ima i svojih slabosti medju kojima treba navesti samo one najvažnije, a to su:

1. nedovoljna uskladjenost raspoloživih novčanih sredstava sa kratkoročnim i dugoročnim potrebama za novčanim sredstvima.

2. negativan uticaj na rast cena proizvoda i usluga po osnovu ubrzane amortizacija koja dovodi do povećanja troškova proizvodnje, a što se kasnije preko povećanja prodajnih cena prevaljuje na potrošača itd.

2.2. Eksterni izvori finansiranja

Kao što nam je svima poznato eksterni vidovi finansiranja predstvaju prvenstveno krediti koje preduzeće može da dobije od banaka kod kojih je komitent. Krediti koje banka daje mogu biti različiti, ali zbog opširnosti teme nećemo duboko zalaziti u njih. Potrebno je da se zna da su eksterni izvori finansiranja veoma česti u cilju razvoja biznisa, i da oni predstavlju svakodnevicu poslovnog delovanja. Pored kredita ovde se mogu javiti i ulozi ortaka, koji tim činom postaju suvlasnici u preduzeću.

Pod finansiranjem putem eksternih izvora finansiranja podrazumevaju se sledeći oblici finansiranja:

1. finansiranje putem bankarskih kredita
2. medjusobno i bespovratno finansiranje
3. finansiranje putem zajedničkih ulaganja
4. specifični oblici finansiranja

Finansiranje putem bankarskih kredita

Kredit ima veoma značajno mesto jer se pomoću njega odražava stalna likvidnost medju privrednim subjektima. Značaj kredita je u toliko veći što je poznato da se proces proizvodnje ne može osloniti samo na sopstvene izvore sredstava za finansiranje, već se nužno mora ispomagati i eksternim izvorima sredstava a to je u prvom redu kredit kao dopunski izvor sredstava. Proces reprodukcije preduzeća bio bi znatno usporen kada ne bi bilo kreditiranja kao oblika finansiranja. Kreditni poslovi imaju svoje specifičnosti kojima se razlikuju od drugih bankarskih poslova. Njihova najvažnija odlika ogleda se u sledećem:

1. preduzeće je dužnik a banka je kreditor
2. kreditni odnos je vremenski ograničen
3. finansiranje predstavlja u stvari novčano kreditiranje uz realno jemstvo i kamatu koju treba platiti u roku
4. krediti su za preduzeće izvor sredstava poslovanja.

Kamatna stopa predstavlja naknadu u novcu za privremeno ustupanje ili korišćenje novčanih srestava.

Medjusobno i bespovratno finansiranje

Preduzeća se bave proizvodnom i prometnom delatnošću dok kreditnu delatnost obavljaju finansijske institucije koje su za to specijalizovane. Medjutim to ne znači da preduzeća ne mogu kreditirati svoje poslovne partnere, pod uslovom da je takvo kreditiranje vezano za predmet njihovog poslovanja (npr. povećanje proizvodnje). S tim u vezi praksa pokazuje da preduzeća mogu davati kredite drugim preduzećima. Kreditne uslove medjusobno utvrdjuje kreditor i korisnik kredita, naravno u onim granicama koje odredjuju njihovi medjusobni ekonomski interesi. Da bi jedno preduzeće moglo kreditirati drugo preduzeće osnovi uslov jeste postojanje ugovora o medjusobnim zajedničkim ciljevima i interesima poslovno-tehničke saradnje, kao i kreditiranju potreba saradnje. Pri tome, preduzeće kao kreditor – kreditira druga preduzeća iz sredstava svojih fondova. Primeri iz prakse pokazuju da su najčešće u pitanju odredjeni poslovni poduhvati u čijoj osnovi se nalaze interesi prizvodnje i prometa, a koji prevazilaze interese klasičnog kreditiranja kao izvora finansiranja reprodukcije. Poznatiji oblici takvog kreditiranja u praksi preduzeća su sledeći:

1. Oročavanja – sastoji se u tome što preduzeće oročava svoja slobodna novčana sredstva u banci u korist preduzeća (partnera), sa osnovnom namerom da banka odobri kredit u visini sredstava.
2. Učešće – sastoji se u tome što preduzeće svoja slobodna sredstva stavljaju na raspolaganje nekom drugom preduzeću (partneru) u vidu uloga u poslovni fond.
3. Komercijalni krediti – predstavljaju kredite koje daju spoljnotrgovinska preduzeća i to prvenstveno onim preduzećima koja su proizvodjači robe za izvoz.
4. Sanacioni krediti – nastaje donošenjem sanacionog programa od strane preduzeća koje posluje sa gubitkom. Sanacijom se utvrdjuje mogućnost finansijskog ozdravljenja takvog preduzeća.

Bespovratno finansiranje predstavlja davanje finansijskih sredstava bez obaveze vraćanja. Medjutim, treba naglasiti činjenicu da bespovratno finansiranje nije svojstveno tržišnim uslovima finansiranja. U tom smislu, praksa pokazuje da se ono danas pojavljuje samo kao izuzetan oblik finansiranja tokova reprodukcije. Oblici bespovratnog finansiranja koji se danas najčešće primenjuju u praksi su sledeći:

1. Subvencije – podrazumevaju različite oblike finansijske pomoći koje pojedini davaoci pomoći pružaju pojedinim preduzećima. Takodje, pod subvencijama se podrazumevaju i različiti oblici stimulisanja, podržavanja i potpomaganja odradjenih privrednih aktivnosi, kao i njihovog razvoja.
2. Kompenzacije – predstavljaju takav oblik finansijske dobiti koju društveno-političke zajednice pružaju prizvodjačima odredjenih proizvoda, a koji su od posebnog interesa za ostvarenje društvenog plana. S tim u vezi, vrši se kompenzacija dela troškova ako se oceni da su oni visoki i da je nophodno održati odredjeni nivo cena. Kompenzacija se realizuje putem regresa i premija.
3. Regresi – predstavljaju odredjenu finansijsku naknadu koju daje društveno-politička zajednica preduzećima u cilju korigovanja cena njihovih proizvoda. Cilj jeste stimulacija odredjene proizvodnje i veća upotreba odredjenih proizvoda.
4. Premija – predstavlja finansijsku naknadu koji daje društveno-politička zajednica preduzećima radi stimulacije za obavljanje odredjenih poslovnih delatnosti. Cilj jeste obezbedjenje kontinuelnog obavljanja odredjene delatnosti koja je od posebnog društvenog interesa.
5. Dotacija – predstavlja finansijsku pomoć koju preduzeće dobija bespovratno u odredjenom iznosu i to u uslovima kada posluje nerentabilno. Dotacija se pojavljuje u dva osnovna oblika: kao opšta i kao namenska dotacija. Kod opšte dotacije, davalac finansijskih srestava ne odredjuje namenu korišćenja sredstava, dok su kod namenske dotacije sredstva strogo usmerena i koriste se samo za potrebe koje je utvrdio davalac sredstava.

Finansiranje putem zajedničkih ulaganja

Osnovni cilj zajedničkih ulaganja stranog i domaćeg poslovnog partnera jeste profit i njegova raspodela., jer ako bi finansijski rezultat bio negativan, onda nema nikakvog razloga za zajedničko ulaganje. U zajedničkim ulaganjima postoje dva osnovna obeležja:

direktno i indirektno. Direktno obeležje odnosi se direktno na finansijski rezultat. Naime, ako se dobit izvodi direktno iz finansijskog rezultata , a to je razlika izmedju ukupnog prihoda i ukupnih troškova. Indirektno obeležje odnosi se na indirektnu dobit koju strani poslovni partner ostvaruje preko troškova zajedničkog poslovanja .

Motivi zajedničkog ulaganja mogu se grupisati u dve osnovne grupe, to su: prvo, motivi okruženja, i drugo, motivi preduzeća. Motivi okruženja uglavnom obuhvataju sledeće:

- unošenje inostrane akumulacije radi povećanja investicionog potencijala,

- povećanje izvoza, ali ne manje od iznosa sredstava koja su potrebna za transfer dobiti stranog partnera,

- smanjenje uvoza u cilju zaštite domaćih proizvoda

- uključivanje u medjunarodnu podelu rada u cilju osavremenjavanja tehnologija.

OBLICI ZAJEDNIČKIH ULAGANJA

R.B.	OBLICI	SADRŽAJI
(1)	1. NOVČANA SREDSTVA	Konvertibilne valute od značaja za finansiranje opreme, reprodukcionog materijala i usluga.
(2) (3)	2. MATERIJALNA DOBRA OSNOVNA SREDSTVA OBRTNA SREDSTVA	Zemljište, zgrade infrastruktura, objekti društvenog standarda, procesna oprema , trasportna sredstva, ostala oprema, mašine i uredjaji. Sirovine, reprodukcioni materijal, polufabrikati, delovi zajedničkih sklopova, proizvodne usluge i sl.
(4) (5)	3. NEMATERIJALNA DOBRA ZAŠTIĆENA PRAVA NEZAŠTIĆENA PRAVA	Patenti, licence, trgovačka marka, žig, industrijski model, i slično u grupi zaštićene industrijske svojine. Know-how, inovacije, trajna unapredjenja uslova rada, marketing i drugi sadržaji nezaštićene industrijske svojine.

Specifični oblici finansiranja

U specifične oblike finansiranja spadaju svi oni izvori finansiranja koji su na odredjen način specifični po svom nastanku, trajanju i korišćenju. U specifične oblike finansiranja moguće je uvrstiti sledeće:

1. finansiranje iz autonomnih izvora,
2. finansiranje putem lizinga
3. finansiranje putem faktoringa.

1. Finansiranje iz autonomnih izvora – vezano je za veoma raznovrsnu grupu izvora finansiranja čije osnovno i zajedničko obeležje jeste nastajanje u medjusobnim odnosima preduzeća, pre svega, u delu dospelih a neplaćenih obaveza. Bez obzira na to da li ova sredstva nastaju voljom preduzeća, dakle sporazumno ili u nekom tolerantnom roku, nesumnjivo je da ona nastaju nekim vidom prinude (uzurpacije) jednog preduzeća nad drugim.

2. Finansiranje putem lizinga – podrazumeva finansijske transakcije u kojima jedno preduzeće, umesto da izvrši kupovinu potrebne opreme ono traži od specijalizovane institucije opremu u zakup na odredjeni rok u kome se može amortizovati oprema. Otuda, kod lizing aranžmana ne dolazi do promene vlasništva. Naime, lizing se zasniva na shvatanju da vlasništvo nije osnovna i najvažnija kategorija u oblasti savremene proizvodnje i prometa investicionih dobara. U savremenoj tržišnoj privredi mnogo je važnija mogućnost nesmetanog korišćenja investicionih dobara od njihovog vlasništva. Za sve vreme trajanja lizinga naknade su fiksne. Lizing nudi mogućnost da se lizing naknada prilagodi finansijskim prilikama korisnika lizinga.

3. Finansiranje putem faktoringa – predstavlja specifičan oblik pribavljanja sredstava i to putem prodaje potraživanja. Naime, faktoring se generalno gledano definiše kao prodaja potraživanja od strane privrednog subjekta posredničkoj organizaciji tzv. faktoru ili faktoring organizaciji koja otkupljuje potraživanje i snosi sav rizik eventualne nemogućnosti naplate otkupljenih potraživanja. Otkup potraživanja vrši se preko roka dospeća. Pri tome, preduzeće faktoring odmah isplaćuje deo potraživanja u visini od 80% preduzeća klijentu, dok preostali iznos od 20% koristi se za korekture potraživanja i stavlja se na raspolaganje klijentu posle naplate potraživanja od strane faktoring preduzeća. Faktoring preduzeće naplaćuje proviziju obično oko 30% od iznosa potraživanja faktoring usluge, što uključuje i rizik i kamatu kreditiranja klijenta od momenta otkupa do naplate potraživanja.

3. Berze – mesto prodaje akcija (Sa osvrtom na istorijat Beogradske berze)

Na tržištu kapitala susreću se ponuda i tražnja za kapitalom. Kroz prodaju, odnosno kupovinu akcija, obveznica ili drugih hartija od vrednosti možete uposliti svoja slobodna sredstva mnogo profitabilnije nego skupljanjem u slamarici. Oni kojima je kapital potreban uposliće ga i ostvariti dobiti i za sebe i za vas.

Berza je organizovano tržište na kome se trguje hartijama od vrednosti – akcijama i obveznicama. Zakon predviđa da se trgovanje akcijama može obavljati samo na organizovanom tržištu.

Nekada je često upoređivana sa pijacom, mestom gde se susreću ponuda i tražnja i određuju cene raznih dobara.

Razvoj tehnologije omogućio je da se nekadašnje pravilo trgovanja »uvek na istom mestu i u isto vreme« danas zameni novim: »stalno i svuda«, ali berza i dalje ostaje mesto susreta kupaca i prodavaca hartija od vrednosti. Berza ne kupuje, niti prodaje, samo obezbeđuje uslove za ravnopravnost učesnika trgovanja.

Beogradska berza je institucija tržišta kapitala, osnovana po drugi put 1989. godine, nakon 48 godina pauze i 95 godina od osnivanja prve Berze. Današnja Berza je pravni sledbenik nekadašnje Berze sa kraja XIX veka.

Članovi Beogradske berze su berzanski posrednici, brokeri i dileri, čija se sedišta nalaze u svim većim gradovima Srbije.

Beogradska berza posluje u skladu sa Zakonom, a njena pravila usklađena su i sa evropskom regulativom.

Na Beogradskoj berzi za trgovanje akcijama predviđeni su metodi preovlađujuće cene, kontinuiranog trgovanja i metod minimalne cene, rezervisan za akcije iz portfelja Akcijskog fonda. Trgovanja akcijama su svakodnevna, a trgovanje se obavlja po strogim pravilima, u okviru elektronskog sistema za trgovanje BELEX.

Beogradska berza ne može zakazati trgovanje akcijama sve dok ne dobije svu potrebnu dokumentaciju. Preduslov za prijem na slobodno berzansko tržište predstavljaju prospekt, kao i zahtev za uključivanje na tržište i drugi potrebni dokumenti. Prospekt sadrži osnovne podatke o poslovanju preduzeća i mora biti overen od strane uprave, jer odgovornost za istinitost podataka snosi upravo samo preduzeće. Ukoliko minimum 10% akcionara preduzeća dostavi zahtev za uključivanje akcija na slobodno berzansko tržište bez prospekta, trgovanje se može zakazati uz obaveznu napomenu da je u pitanju trgovanje bez prospekta.

Za uključivanje na listing Berze, potrebno je da preduzeće ispuni i dodatne uslove predviđene regulativom Berze, kao što su veličina preduzeća, likvidnost akcija, broj akcionara, itd.

Celokupan put od početka do kraja trgovanja akcijama prolazi kroz Beogrdsku berzu.

Pre svega, Berza je tu da prikupi i obradi dokumentaciju koju preduzeća dostavljaju da bi se zakazalo trgovanje njihovim akcijama.

Nakon prijema na tržište Berze, u elektronskom sistemu za trgovanje BELEX uparuju se nalozi ponude i tražnje, i određuje tržišna cena hartija. Izveštaji o svim ostvarenim trgovanjima objavljuju se u medijima i na web-prezenaciji, a po potrebi, neke transakcije se i dodatno proveravaju kako bi bile sprečene eventualne zloupotrebe tržišta.

Istorijski posmatrano voema je bitno da se bar u osnovnim crtama poznaje razvoj naše berze, jer ipak zavrednjuje da nadje mesto u ovom seminarkskom radu.

Linija događaja u prošlosti

3.1. Pojam i značaj

Berza predstavlja organizovano tržištu na kome ovlašćeni berzanski posrednici, trguju određenim, standardizovanim tržišnim materijalom, po unapred poznatim pravilima, a sve propraćeno standardizovanom dokumentacijom.

Uloga berze, izmedju ostalog, je i obezbeđenje uslova i načina utvrđivanja objektivne cene akcija, što ne znači da cene akcija utvrđuju zaposleni na berzi, već da se na berzi obezbeđuju ravnopravni uslovi za susretanje ponude i tražnje za određenom akcijom, po unapred propisanim pravilima i načinima važećim za sve subjekte.

3.2. Vrste

Postoje sledeće vrste berzi koje se mogu prepoznati u praksi:

1. Finansijske berze - na njima se trguje novcem, akcijama, obveznicama, zapisima,...

2. Robne berze - trguje se standardizovanim ugovorima na robu.

3. Mešovite berze - trgovanje svim gore navedenim materijalima

3.3. Učesnici na berzama

Na berzana posluju lica koja su specijalizova i obučena za ovakve vidtove trgovanja i to su:

Berzanski posrednik: - pravno lice osnovano po posebnom zakonu za poslove trgovanja hartijama od vrednosti na organizovanom finansijskom tržištu-berzi. U zavisnosti od načina organizacije berzanskog posrednika, ovlašćena lica za trgovanje berzanskih posrednika mogu nastupati kao:

Broker - posrednik u trgovanju hartijama od vrednosti u svoje ime, a za račun klijenta (komisionar) ili u ime i za račun klijenta (zastupnik). Za svoje usluge brokeri naplaćuju proviziju, a osim posredovanja mogu imati i savetodavnu ulogu. Po pravilu, provizija se plaća po izvršenju transakcije;

Diler - trgovac hartijama od vrednosti koji istupa u svoje ime i za svoj račun (principal). Zaradu ostvaruje razlikom u ceni hartije (kupovna cena – prodajna cena), snoseći eventualni rizik gubitka. Diler može istupati i kao komisionar i zastupnik.

3.3.1.Brokeri

Broker je posrednik u trgovanju hartijama od vrednosti, stručan i osposobljen da nastupa na finansijskom tržištu (i u lučaju naše zemlje korisiti BELEX sistem za trgovanje). Brokeru se daje nalog da kupi ili proda hartiju od vrednosti, a, takođe, broker može pomoći i u otvaranju i vođenju računa novca i hartija od vrednosti. Pored propisa i pravila Berze i poslovnih običaja, broker mora da poštuje i nalog za trgovanje koji ste mu dali, u kom je precizirano sve što se odnosi na trgovanje, kako bi se smanjila mogućnost greške ili proizovljnog tumačenja. Iako brokeri ponekad mogu dati i mišeljnje o kupovini ili prodaji, odluka o tome je na kraju samo lica koje želi da izvrši transakciju sa akcijama.

3.4. Berzanski poslovi - vrste

Berza obavlja delatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima.

Organizovanje trgovine hartijama od vrednosti obuhvata sledeće poslove:

1. Organizovanje javne ponude hartija od vrednosti i povezivanja ponude i tražnje hartija od vrednosti;
2. Objavljivanje informacija o ponudi, tražnji i tržišnoj ceni hartija od vrednosti i drugih podataka značajnih za trgovinu hartijama od vrednosti;
3. Utvrđivanje i objavljivanje kursnih lista hartija od vrednosti;
4. Obavljanje drugih poslova u skladu sa Zakonom.

Odredbe o delatnosti Berze odnose se i na poslovanje finansijskim derivatima.

Berza može, bez upisa u sudski registar, da obavlja i druge delatnosti koje služe delatnosti upisanoj u registar, koje se uobičajeno obavljaju uz osnovnu delatnost Berze (edukacija, izdavanje publikacija, časopisa i knjiga), kao i da vrši plasman informacija i publikacija u zemlji i inostranstvu.

Berza ne može trgovati hartijama od vrednosti, niti davati savete koji se odnose na kupovinu i prodaju hartija od vrednosti kao ni savete o izboru brokersko - dilerskog društva ili ovlašćene banke, ne može obavljati poslove koji su određeni kao delatnosti brokersko-dilerskog društva, niti druge poslove, osim gore navedenih poslova.

Na Berzi se organizuje trgovina, odnosno, predmet javne ponude mogu biti sledeće hartije od vrednosti:

• Akcije,
• Obveznice,
• Varanti za kupovinu akcija ili obveznica,
• Depozitne potvrde,
• Finansijski derivati, ako su utvrđeni odlukom Berze na koju je saglasnost dala Komisija za hartije od vrednosti (fjučers ugovori i opcijski), kao i ostali finansijski instrumenti kojima se u skladu sa Zakonom može trgovati na organizovanom finansijskom tržištu.

3.5. Špekulacije na berzama

Špekulacije ili špekulativni poslovi (speculations) su reči koje imaju ružan prizvuk i neželjene konotacije za mnoge ljude koji ne razumeju suštinu špekulacije i koji je često pogrešno poistovećuju sa formiranjem tržišnih pulova, kornera i sličnim aktivnostima. Špekulativne aktivnosti su, za razliku od pomenutih manipulativnih šema, ne samo dozvoljene, već i korisne ekonomske aktivnosti kako za vešte finansijske analitičare tako i za društvo u celini.

Špekulativni poslovi se razlikuju od klasičnog investiranja koje podrazumeva kupovinu aktive i njeno držanje u portfoliju radi ostvarivanja koristi iz dugoročne cenovne aprecijacije (kapitalna dobit) i periodičnih prihoda (dividende ili kamate). Špekulacija ima kraće trajanje i podrazumeva kupovinu ili prodaju tržišne aktive kako bi se realizovao profit iz očekivane promene u ceni u narednih nekoliko nedelja ili meseci.

Špekulacije se mogu realizovati i na efektnim berzama i na tržištima derivata. Na efektnim berzama, trgovinom na rast ili pad cena, špekulanti mogu ostvariti velike zarade u kratkom vremenskom periodu. U slučaju očekivanog pada cena špekulanti će prodavati na prazno hartije od vrednosti i profitirati kada nastupi opadajuće tržište (bear market). U slučaju predviđanja rasta cena na tržištu (bull market), špekulacija podrazumeva kupovinu hartija od vrednosti i njihovu prodaju kada očekivano povećanje cena nastupi.

Međutim, špekulanti se sve više opredeljuju za terminska tržišta (tržište fjučersa, pre svega). Efekat leveridža omogućava špekulantima da ulažući samo početnu marginu dobiju šansu za ostvarivanje višestruko većeg profita (naravno, moguće je pretrpeti i velike gubitke). Doduše, terminske berze od špekulanata traže veće početne margine kao garancija za ispunjenje obaveza preuzetih ugovorom. Takođe, na terminskom tržištu je lakše zauzeti odgovarajuću poziciju zbog raznih ograničenja definisanih berzanskim pravilima na efektnim berzama (efektne berze zahtevaju registrovanje svih prodaja na prazno). Osim ovoga, transakcioni troškovi na terminskom tržištu su manji.

Rizik špekulisanja

Špekulacija je neophodna za uspeh tržišta derivata, ali takođe može dovesti kompanije u velike nevolje. Ukoliko se ne uzme u obzir moguće negativno dejstvo finansijskog leveridža, posledice mogu biti kobne. Baring Brothers, britanska trgovinska banka sa dvestagodišnjom istorijom, postala je nesolventna 1995. god. kao žrtva nespretnog špekulisanja. Trgovac u singapurskom predstavništvu je realizovao velike uloge kladeći se na kretanje indeksa akcija Tokijske berze što je prouzrokovalo gubitak od 1,4 milijarde dolara.

Špekulanti su izuzetno važni igrači na tržištu fjučersa jer predstavljaju protivtežu onim učesnicima na tržištu koji žele da izbegnu rizik odnosno prenesu ga na druge (hedžeri). I dok hedžeri nastoje da se obezbede od naglih promena cena štiteći se tako od gubitaka (i žrtvujući pri tome moguće povećanje profita), špekulanti svesno preuzimaju rizik umesto hedžera očekujući ostvarenje velike zarade. Za razliku od hedžera koje interesuje roba (ili pak hartije od vrednosti), špekulanti nikada ne koriste robu koja je predmet ugovora i njih interesuje jedino dobit. Špekulanti doprinose uravnoteženju ponude i tražnje i obezbeđuju likvidnost na tržištu fjučersa. Ako veliki broj farmera želi da zauzme prodajnu poziciju u fjučers ugovoru kako bi se zaštitili od pada cene žita, nepostojanje dovoljnog broja špekulanata koji bi zauzeli suprotnu poziciju bi mogao da obori cenu žita. Takođe, ako postoji veliki broj rafinerija koje kupuju fjučerse na sirovu naftu kako bi se zaštitili od rasta cena, a na drugoj strani mali broj špekulanata, neminovna posledica je rast cena.

Zarada koju ostvare špekulanti (ne računajući plaćene provizije brokerima i druge troškove) jednaka je gubitku koji ostvare hedžeri. I obrnuto, eventualni gubici špekulanata jednaki su dobicima hedžera. Stoga, tržište fjučersa je tržište sa nultom sumom jer su dobici jednih igrača istovetni gubicima onih koji su zauzeli suprotnu poziciju.

3.6. Organi berze

Statutom Berze koji je na snazi od 9. februara 2004. godine, utvrđeni su organi Beogradske berze:

• Skupština,
• Upravni odbor,
• Direktor i
• Nadzorni odbor.

Skupština

Skupstinu čine predstavnici akcionara Berze.

Beogradska berza ima 48 akcionara:

• Trideset banaka,
• Sedam brokersko dilerskih društava,
• Sedam preduzeća,
• Dva osiguravajuća društva,
• Državna zajednica Srbije i Crne Gore i Republika Srbija.

Upravni odbor

Skupština Berze bira Upravni odbor Berze, koji ima 15 članova, od kojih je 9 članova iz reda akcionara; pet članova iz reda članova Berze, organa, organizacija i institucija od značaja za razvoj berzanskog poslovanja, kao i zaposlenih Berze; a petnaesti član Upravnog odbora je Direktor Berze u svojstvu člana po funkciji. Za člana Upravnog odbora može biti imenovano lice ako ispunjava uslove utvrđene zakonima koji regulišu tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, kao i zakonom kojim se uređuju preduzeća i podzakonskim aktima Komisije za hartije od vrednosti. Komisija za hartije od vrednosti daje i oduzima saglasnost na odluku o izboru, odnosno imenovanju članova Upravnog odbora u skladu s Zakonom i podzakonskim aktom Komisije za hartije od vrednosti.

Nadzorni odbor

Skupština Berze bira predsednika i četiri člana Nadzornog odbora Berze iz reda akcionara Berze.

Arbitraža

Zakonom i Statutom Beogradske berze, utvrđeno je da se radi rešavanja sporova između učesnika na Berzi po poslovima zaključenim na Berzi obrazuje Arbitraža koja ima listu arbitara propisanu od strane skupštine Berze, pri čemu članovi upravnog i nadzornog odbora Berze i Direktor Berze ne mogu biti njeni članovi, te da su odluke Arbitraže konačne. Arbitraža Berze ima listu arbitara koji se imenuju iz reda pravnih stručnjaka i drugih lica kvalifikovanih za oblast berzanskog poslovanja i hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, kao i iz reda članova Berze i zaposlenih na Berzi. Sedište Arbitraže je u Beogradu u Beogradskoj berzi.

4. Akcija kao oblik kapitala preduzeca

Akcije su:

· Deo osnovnog kapitala akcionarskog društva (A.D.)

· Skup prava koja akcionar ima u A.D. (akcijska prava- akcionar)

· Akcija daje pravo glasa , sem izuzetno kada daju samo pravo na deo dobiti

· U akciji su iskorporisana prava na deo dobiti i na deo imovine društva (likvidacija)

Postoje dve vrste prava i to:

· Pravo na akciju kao ispravu (vlasništvo)

· Pravo iz akcije ( odnos akcionara i A.D.)

Akcija :

- izdaje se u seriji, iste emisije;

- izdaje se po utvrđenom postupku i tačnom sadržinom;

- je novčana hartija od vrednosti;

- dividenda hartije od vrednosti—ostvaruje se prihod u vidu dividende u zavisnosti od ostvarene dobiti A.D.

- sa promenljivim prihodom što zavisi od finansijskog uspeha A.D.

- korporaciona HoV (člansko pravo imaoca u A.D.)

- nevidljiva

- ima dva dela:

a) osnovna isprava (plašt),

b) kuponski tabak (kupovina za naplatu dividende).

· Plašt sadrži:

- firma i sedište emitovanja, oznaku serije sa kontrolnim brojem akcije, oznaku da je akcija i oznaku vrste akcije;

- redosled emisije, ukupan obim emisije, nominalnu vrednost akcije i broj akcija;

- firmu odn. ime kupca, prava iz akcije, mesto i datum izdavanja akcije, faksimin potpisa ovlašćenog lica emitenta i pečat emitenta.

Redosled izdavanja :

- osnivačke (akcije prve emisije)

- akcije sledećih emisija.

Elementi koje sadrži akcija kao hartija od vrednosti:

- Nominalna vrednost akcije je iznos na koji akcija glasi (zaokružen iznos deljiv sa 10, 100 ili 1000 bez ostatka).

- Na ime, na donosioca ( prema nosiocu prava na akciji i u akciji).

- Akcionarsko društvo –osnivački kapital – obim akcija (naznačeno na akciji).

4.1. Vrste akcija prema Zakonu o privrednim društvima Republike Srbije

Prema zakonu koji je na snazi u našoj zemlji o akcijama injihovoj vrsti možemo saznatri sledeće:

Član 21.

Akcije mogu biti:

1) prema redosledu izdavanja: osnivačke (akcije prve emisije) i akcije sledećih emisija;

2) prema sadržini prava učešća u dobiti: obične (redovne) i prioritetne (povlašćene);

3) prema pravu glasa: akcije bez prava glasa i akcije s pravom na glas.

Član 22.

Osnivačka akcija je obična akcija s pravom na glas. Ona glasi na ime, prenosi se punim indosamentom i daje druga prava u skladu s odlukom o emisiji, uključujući i pravo preče kupovineakcije sledećih emisija.

Član 23.

Obična akcija daje pravo na učešće u upravljanju, pravo na učešće u dobit akcionarskog društva i

pravo na deo likvidacione mase, u skladu s odlukom o emisiji.

Član 24.

Prioritetna akcija daje pravo prvenstva na isplatu dividende u odnosu na obične akcije, na

raspodelu likvidacione mase i na naplatu iz stečajne mase u slučaju stečaja akcionarskog društva.

Ako akcionarsko društvo ostvari dobit koja je nedovoljna za izmirenje obaveza koje proizlaze iz

prioritetnih akcija, isplata dividende na osnovu tih akcija srazmerno se smanjuje prema ostvarenoj

dobiti, a deo neizmirenih obaveza prenosi se u narednu godinu.

Skupština akcionara može odlučiti da se samo jednom odloži isplata dividende na osnovu

prioritetnih akcija na rok koji ne može biti duži od tri godine.

Ako se u određenom periodu ne isplaćuje dividenda na osnovu prioritetnih akcija za taj period ne

može se isplaćivati ni dividenda na osnovu običnih akcija.

Član 25.

Prioritetna akcija može biti kumulativna, participativna i zamenljiva (konvertibilna).

Kumulativna akcija daje pravo prvenstva na isplatu svih neisplaćenih dividendi pre isplate i na

osnovu običnih akcija.

Participativna akcija daje pravo imaocu, pored utvrđene prioritetne dividende, i na isplatu

dividende koja, u skladu sa odlukom o emisiji akcija, pripada imaocima običnih akcija.

Zamenljiva akcija daje pravo imaocu da je može pretvoriti u običnu akciju, u skladu sa odlukom o

emisiji akcija.

4.2. Razlike izmedju akcija i obveznica

Razlika između akcija i obveznica je u tome što su obveznice dužničke hartije od vrednosti, i sa sobom nose obavezu izdavaoca da investitoru vrati pozajmljena sredstva, dok sredstva uložena u akcije sadrže rizik da ne budu vraćena, ukoliko na primer dođe do likvidacije preduzeća.

Sa druge strane, akcije pružaju i veću mogućnost ostvarivanja dobiti na uložena sredstva, bilo po osnovu porasta cene akcija bilo po osnovu dividende koja se distribuira akcionarima ukoliko preduzeće ostvari pozitivan finansijski rezultat.

4.3. Razlike izmedju kredita i akcija

Razlike izmedju kredita i akcija, odnosno njihovih prihoda kamata i dividende najbolje bi bilo da bude objašnjena prilikom izlaganja o dividendi kao prihodu od ulaganja u akcijski kapital jer smatram da bi na taj način bilo jednostvanije da se razume. Stoga u daljem izlaganju ćete naići na objašnjenje razlike izmedju kamate i dividende.

4.4. Pozicija akcija u bilansu preduzeca (ukljucujuci graficki prikaz)

Aktiva	Pasiva
Razne imovinske pozicije 500.000	Akciski kapital 300.000 zakonske rezerve 30.000 vandredne rezerve 20.000 razna dugovanja(poverioci) 100.000 50.000
Suma 500.000	Suma 500.000

4.5. Dividenda – prihod od ulaganja u akcijski kapital

Dividenda po akciji - dobit preduzeća generisana u prethodnom periodu koja se deli akcionarima srazmerno broju akcija.

Kupovina akcija, odnosno ulaganja kapitala u akcionarsko preduzeće predstavlja jedan od oblika plasiranja novčanih sredstava radi prisvajanja profita. Ovaj prihod koji se dobija na akcijski kapital tj. koji donosi akcija kao pravna potvrda o suvlasništvu u akcijskom preduzeću naziva se dividenda.

Osnovna karakteristika dividende kao dohotka je u tome što ona predstavlja dohodak od svojine i u tom smislu se može izjednačiti sa kamatom, medjutim i pored izvesnih sličnosti sa kamatom dividenda ima svoje specifičnosti i karakteristike koje joj daju obeležje posebne vrste dohodka od svojine. Kao što je poznato kamata prilikom sklapanja ugovora o zajmu je unapred poznata i utvrdjena veličina. I zajmodavac i zajmoprimac su precizno obavešteni o visini kamate i daju svoj pristanak za njenu veličinu koju će jedan primiti a darugi platiti. Dividenda, pak, kao prihod od akcijskog kapitala nije unapred poznata i utvrdjena veličina. Prilikom kupovine akcija, tj. prilikom ulaganja kapitala u akcionarsko preduzeće stiče se samo prvo na dividendu. Njena visina se utvrdjuje naknadno i zavisi od poslovnog uspeha akcionarskog preduzeća, odnosno od profita koji akcionarsko preduzeće uspe da prisvoji.

Naravno to ne znači da se prilikom kupovine akcija ide u potpunu neizvesnost u pogledu visine dividende koju će akcijski kapital doneti. Uvek je reč o konkretnom akcionarskom preuzeću koje se ili na osnovu realnih ili na osnovu špekulativnih pretpostvki – u velikoj meri može predvideti profit koji će ovo preduzeće ostvariti, pa prema tome, i visina dividende koju će akcijski kapital doneti. Ipak dividenda ne može biti unapred fiksirana, i podleže promenama iz mnogobrojnih razloga. Stoga se ne može reći da je plasiranje kapital u akcionarsko preduzeće vezano za izvesni rizik u pogledu visine dividende koju će doneti.

Druga karakteristika dividende, a ujedno i njena razlika u odnosu na kamatu, odnosi se na njenu visinu. Kod kamate je konstatovano da je ona uvek samo deo profita, dok drugi njegov deo predstavlja preduzetničku dobit. Što se tiče dividende ona može pod predpostavkom da se eliminiše stvaranje rezervnih fondova u akcionarskom preduzeću ili eventualnih fondova za sopstvenu akumulaciju – da obuhvati ceo profit akcionarskog društva.

Obe pomenute karakterisitke dividende upućuju na zaključak da se preko dividende, ustvari, prisvaja profit akcionarskog društva na osnovu čiste svojine nad kapitalom. Dividenda u je višak vrednosti koji je stvorio radnik svojim radom u procesu proizvodnje, a dobija se na osnovu uloženog kapitala (novčana sredstva) u proces proizvodnje.

5. Financijske transakcije sa akcijama kao hartijama od vrednosti

Kretanje akcija i način odredjivanja njihove cene stvara velike modućnosti za razne finasijske transakcije pomoću kojih se mogu ostvariti ogromne zarade. Zadržaću se na akcijama. U prvom redu reč je o razvodnjavanju kapitala.

Ako uzmemo za primer jedno akcionarsko preduzeće sa sledećim elementima :

Akcijski kapital: 5.000.00.00

Broj akcija 5.000.00

Nominalna vrednost akcije 1.000.00

Masa dividende 400.000.00

Dividendna stopa 8%

Kamatna stopa 4%

Cena akcije 2.000.00

Masa dividende ovog akcionarskog preduzeća je tolika da dozvoljava isplaćivanje 8% dividende, što uz kamatnu stopu od 4% odredjuje cenu akcije u visini od 2000.

Ukoliko vlasnici akcija zadrže svoje akcije dobijaće za svaku akciju 80 dividende. 8% od 1000.

Medjutim ova razlika dividende i kamatne stope omogućava da se izvrši „razvodnjavanje” kapitala, snižavanjem dividendne stope ka nivou kamatne stope. Predpostavimo da u ovom slučaju akcionarsko društvo odluči da smanji dividendnu stopu na 4% tj. da se izjednači s kamatnom stopom. U tom slučaju prva posledica bi bila pad cena akcija na 1000 ((1000x4)/4= 1000)

Druga posledica bi bila da se za postojeće akcije (5.000 komada), uz smanjenu dividendunu stopu od 4% isplati ukupni iznos dividende od 200.000 (4% od 5.000.000)

Treće pojavljuje se ostatak dividende u iznosu od 200.000 koji omogućava da se izda još 5000 akcija i da se za njih naplati 4% dividende. U ovom slučaju se u akcionarskom preuzeću pojavljuje sledeća situacija:

Vlasnici akcionarskog društva imaju 5000 akcija po 1000 =5.000.000

Izdato je i prodato 5.000 novih akcija po 1.000 =5.000.000.

Ukupna vrednost akcija 10.000.000

Stvarni kapital uložen u preduzeće =5.000.000

Zarada na ovoj transakciji=5.000.000

Ovaj posao se najčešće ostvaruje na taj način što svaki akcionar dobija po jednu akciju na onu staru koju je imao.

Njenom prodajom bi bila omogućena zarada o kojoj je bilo reči.

Naravno ni kupci novih akcija ne bi ništa izgubuli, jer bi dobijali dohodak koji je jednak kamati. Medjutim, u slučaju likvidacije preduzeća postalo bi jasno o čemu je reč, jer bi svi vlasnici akcija mogli da dobiju maksimalno po 50% nominalne vrednosti akcija.

U drugom slučaju je u pitanju formiranje osnivačke dobiti kao rezultat finansijske transakcije. Ovde je reč o dobiti, koja se ostvaruje prilikom formiranja akcionarskog društva. Ona se, takodje zasniva na razlici izmedju kamate i dividende – ali u ovom slučaju još neostvarene, već samo očekivane dividende.

Pri osnivanju akciskog društva – a taj posao se obično prepušta bankama – dolazi do izdavanja i prodaje akcija radi formiranja akciskog kapitala koji će biti uložen u akcionarsko preduzeće. Pošto je uvek po sredi izgradnja nekog odredjenog preduzeća ,može se dosta precizno predvideti masa profita odnosno dividende, koju će novo akcionarsko preduzeće moći da ostvari. U tom slučaju cena akcije će u mnogome da zavisi od očekivane dividende.

Navešću opet jedan primer. Neka bude u pitanju formiranje jednog novog akcionarskog preduzeća sa sledećim elementima:

Akcijski kapital- 15.000.000

Broj akcija=30.000

Nominalna vrednost akcije = 500

Kamatna stopa =6%

Dividendna stopa (očekivana) 9%

Cena akcije ((500x9)/6=750) = 750

U tom slučaju banka prodaje akcije novog akcionarskog preduzeća na sledeći način:

30.000 akcija po 750=22.500.000

Uplata u akcionarsko preduzeće=15.000.000

Osnivačka dobit=7.500.000

Dakle banka je ostvarila osnivačku dobit kao sopstvenu zaradu izdajući akcije i prodajući po cenama odredjenim na bazi razlike izmedju očekivane dividende i postojeće kamatne stope.

Pored navedena dva slučaja ima još različitih finansijskih poslova i špekulativnih poduhvata i svi oni predstavljaju značajan deo poslova mnogobrojnih finansijskih ustanova i odredjenih krugova u kapitalizmu. Tu se ulazi u sferu one aktivnosti u kapitalističkom društvu koja omogućava ogromne zarade i brze finansijske krahove učesnika u ovakvim poslovima.

5.1. Dokapitalizacija-Ponovna emisija akcija

Akcionarsko društvo može vršti naknadne emisije akcija. U tom smislu u bilansu ove emisije moraju biti posebno prikazane i to po redosledu emisija. Razlozi za to su u činjenici da se po pravilu za svaku emisiju utvrdjuje emisioni tečaj, a to znači da nominalna vrednost akcije koje vlasnici poseduju ne mora biti jednako i plaćena. Prema tome, odnosi izmedju emisionih ažija i vrednosti emisije ne moraju biti simetrični. Ukoliko se pozicija preduzeća poboljšava u smislu da raste stopa dividende, ili pak, ako je ona ne promenjena a kamatna stopa se smanjuje, utvrdjuje se nova cena akcija u drugoj emisiji, u tom smislu bilans akcionarskog društva u kome su akcije tri puta emitovane mogao bi da izgleda ovako:

Aktiva	Pasiva
Razna aktiva 5.700.000	Akciski kapital Prva emisija 1.000.000 Druga emisija 1.000.000 Treća emisija 1.000.000 Emisioni ažio Prva emisija 1.000.000 Druga emisija 500.000 Treća emisija 1.200.000
Suma aktive 5.700.000	Suma pasive 5.700.000

Iz ovoga se može videti da se ekonomska pozicija preduzeća menja izmedju dve emisije. Kod prve odnos ažija i nominalne vrednosti akcija bio je 1:1. Iz toga se može zaključiti da je stopa dividende dva puta bila veća od kamatne stope.

Kod druge emisije situacija je bila daleko nepovoljnija, razlog tome je bila stopa dividende koja je bila veća samo 50% od kamatne stope. To ne znači da je stopa dividende bila smanjena. Moglo je doći do situacije da kamatna stopa raste, a da dividena ostaje ista što je čest slučaj u situacijama prosperiteta, gde se tražnja za kreditima povećava.

U trećem slučaju došlo je do drastičnog povećanja emisionog ažia a iz njega do podatka po kome je stopa dividende u ovom preduzeću više nego dvostruko veća od kamatne stope. Ovde se može shvatiti da je došlo do povećanja ekonomske efikasnosti ovog preduzeća.

5.2. Kupovina trecih preduzeca

Zbog velikog kapitalnog potencijla kojim akcionarska preduzeća raspolažu veoma često dolazi do kupovine drugih preduzeća od strane akcionarskih društava. Činjenica je da akcionarska društva teže ka kupovini preduzeća koja su sledeća karika u njihove proizvodnje, odnosno onih koja proizvode sirovine koje oni troše u procesu proizvodnje. Kupovina trećih preduzeća najbolje se može objasniti fuzijom preduzeća. Takodje veoma je čest slučaj da akcionarska preduzeća iz domena proizvodnje kupoju banke, radi obezbedjenja izvora finansiranja.

5.3. Udruzivanje preduzeca (FUZIJA PREDUZEĆA)

Pod fuzijom se podrazumeva u širem smislu spajanje više preduzeća u jedno bez obzira na njihov pravni status i delatnost kojom se bave. Kao uzroke fuzije Gerstner navodi najrazličitije motive: «mogu da se osnivaju na produkciono privrednom poručiju i da imaju za cilj ujedinjenje zavisnih preduzeća, proširenje, poboljšanje, specijalizaciju i racionalizaciju proizvodnje, sniženje troškova proizvodnje, bolje mogućnosti primene i iskorišćenja mašina, bolje mogućnosti rentbilnosti, osiguranje nabavke sirovina i polufabrikata, itd. Tržišno privredni razlozi mogu biti otklanjanje svake konkurencije da bi se izbegle borbe oko cena i da bi se dobila vlast nad tržištem, da bi se stvorila jedinstvena centralizovana mreža prodajne otrganizacije i najzad, da bi se lakše podnela privredna kriza.

Rudolf Hilferding usvaja indentične motive i ističe :»ova razlika u profitnoj stopi mora biti savladana i ona se može savladati samo udriživnjem ekstraktivne industrije sa preradjivačkom industrijom:kombinacijom. Podstrek za kombinaciju biće različit već prema fazi konjukture. U vreme prosperiteta podstrek će doći od strane preradjivačkih preduzeća koja time savladjuju visoke cene sirovina, ili čak oskudic u sirovinama. U depresiji će proizvodjači sirovina priključiti sebi preradjivačka preduzeća, da ne bi morali prodavati sirovine ispod cene proizvodnje. Oni će je sami preradjivati i na gotovom proizodu realizovati s većim profitom. Opšte uzev postoji tendencija da se grana proizvodnje koja se trenutno slabije rentira priključi grani koja se bolje rangira. Prema vrsti i načinu kako kombinacija nastaje može se razlikovati:

1. kombinacija ulazna – npr.valjaonica koja sebi pridružuju visoke peći i ugljenokope
2. kombinacija silazna – npr. jedan ugljenokop kupi visoke peći i valjaonice
3. mešovita kombinacija – čeličana pridružuje sebi s jedne strane ugljenokope a s druge strane valjaonice.

Dakle ono što vodi kombinaciju jeste raznolikost profitne stope. Ovo se vrlo lako može prevesti i u bilo koji deo sefe poslovanja. Eliminisanje trgovinskog profita izvodljivo je putem koncentracije. Nije više potrebna funkcija trgovine da bi se koncentrisala funkcija rasparčana u različitim preduzećima. Jedan tkač više voli da kod trgovca predjom kupi različite vrste predje u raznim kvalitetima i količinama nego da zaključuje transakcije sa čitavim nizom predionica. Isto tako i predionica radije prodaje odjedanput celokupnu proizvodnju jednom trgovcu nego celom nizu trgovaca. Time se štedi vreme i troškovi prometa a rezervni kapital se smanjuje. Dakle da rezimiramo, pod kombinacijom se podrazumeva spajanje preduzeća čije se delatnosti medjusobno dopunjuju. Ovo nastaje u cilju uklanjanja konkurencije što dovodi do drastičnog povećanja profitne stope takvog preduzeća, što je ujedno osnovni i neprikosnoveni cilj ulaganja kapitala u hotelijarsko poslovanje.

Udruživanje preduzeća može da nastane u dvojakom obliku. Ili preduzeća formalno zadržavaju svoju samostalnost a njihova zajednica se ustanovljuje samo ugovorom. U tom slučaju imamo posla sa interesnom zajednicom. Ako pak preduzeća prelaze u jedno novo preudzeće onda to nazivamo fuzijom. Kako interesna zajednica tako i fuzija mogu da budu ili parcijalne – u tom slučaju postoji interesna zajednica, tako i fuzija mogu da budu ili parcijalne – u tom slučaju postoji i dalje slobodna konkurencija u odnosnoj grani industrije – ili pak mogu da budu monopolističke. Fuzije interesne zajednice su moguće ne samo u sferi industrije nego u svim sferama privrede. Sva se ova spajanja zbivaju u jednoj te istoj sferi, pa ih nazivamo homosfernim udruženjima.

Bilans preduzeća nakon fuzije predstavlja običan zbir bilansa preuzeća koja se fuzionišu. Kod bilansa pripajanje od značaja je da se analiziraju okolnosti u kojima se vrši pripajanje. Ako se ono vrši iz čisto ekonomskih interesa u smislu potpune jednakosti partnera koji se opredeljuju za fuziju onda je logično da se pretpostavi da će kapitali koji donose jednaku dividendu svim akcionarima bez obzira na to kome društvu pripadaju njihove akcije. Problem može nastati kada su u dva preduzeća akcije donostile različite dividende što znači da emisioni ažio nije bio izjednačen. Ovde je potrebno da se početno stanje niveliše i analitički oceni. To možemo videti iz primera preduzeća A i B.

Bilans preduzeća A pre pripajanja

Aktiva	Pasiva
Razna aktiva 6.000	Akcijski kapital 5.000 emisioni ažio 1.000
Suma 6.000	Suma 6.000

Bilans preduzeća B pre pripajanja

Aktiva	Pasiva
Razna aktiva 5.000	Akcijski kapital 4.200 emisioni ažio 800
Suma 5.000	Suma 5.000

Visina dividende

Za preduzeće A 5.000x0.11=550 za preduzeće B 4.200x0.08=336

Suma 886

Bilans novog preduzeća

Aktiva	Pasiva
Razna aktiva 11.000	Akcijski kapital 8.054,55 preduzeće A 5.000 preduzeće B 3.054,55 emisioni ažio 1.800 rezervni fond 1.145,45
Suma 11.000	Suma 11.000

6. Vizija razvoja finansijskog menadžmenta u akcionarskim društvima u našoj zemlji

Posmatrajući paksu došao sam do zaključka da sva bivša preduzeća koja su prešla iz državnog sektora u privatni u procesu tranzicije postaju akcionarska društva. Ovo u velikoj meri stvara mogućnost za vizionarstvo razvoja menadžmenta u ovim preduzećima. Kao što je pozanto postoje različite funakcije menadžmenta u preduzeću. One su sve podjedanko važne za funcionisanje preduzeća kao sistema, ali se kao najvažniji ipak mora izdvojiti finansijski menadžmnet preduzeća. Jer ako bismao posmatrali preduzeće kao jedan živi organiznam jasno bi nam bilo da finansije predstvaljaju krvotok preduzeća, a da finanijski menadžment kao pokretač tog krvotoka predstvalja srce kompletnog sistema preduzeća, smatram da nije potrebno da govorim o tome koliko je srce važno za život jednog organizma.

Moja vizija razvoja finansijskog menadžmenta akcionarskih društva je sledeća. Prvo što bi bilo potrebno jeste da se postojeći kadrovi koji se nalaze na funkcijama u preduzeću koje pripadaju ovom domenu mora da se usavrši i da svoja znanja izjednače sa znanjima svetskih menadžera, jer samo na taj način mogu da im predstavljaju ravnopravnu konkurenciju. Do sukoba naših i stranih preduzeća u vidu konkurentske trke doći će voma uskoro iz prostog razloga što naša integracija, hteli mi to sebi da priznamo ili ne, uveliko kuca na naša vrata, ali smatram da mi ipak to ne želimo da znamo. Veliki deo naše privrede ima želju da ostane ušuškan u našoj tržišnoj klimi i da životari ne želeći da preduzme rizik natupa na svetskom tržištu, jer ipak je bolje biti u zaklonu, nego u oluji, koja može da vas odnese u pravcu u kome to ne želite. Ali ovakav vid razmišljanja teško da može da donese prosperitet naše privrede, kojoj je on itekako potreban. Naš jedini cilj jeste da kadrove koji se tek školuju naučimo da razmišljaju na takav način da se u njima stvori odredjena doza hrabrosti i spremnosti na rizik, jer jedino tako možemo da idemo u razvoj. Nove ideje i domišljatost predstavljaju genetičko nasledje našeg naroda, ali godine koje su za nama i zla koja smo pretrpeli prete da stvore klimu opšte apatije, i manjka ambicija. Potrebno je se u naša srca opet vrati želje za napretkom. Finasijski menažmnt akcionarskih preduzeća u našoj zemlji mora da ima ovo na umu, jer ipak kao što je bilo rečeno u prethodnim izlaganjima akcionarska društva imaju najveći poslovni potencijal, od svih oblika svojine koji nastupaju na tržištu. Smatram da uspešnost finasijskog menadžmenta, kao presudne funkcije u preduzeću zavisi od novih ideja i rešenja problema, koje bi pripadnici preporodjene nacije mogli da donesu. Uzmimo za primer Japan koji je u II sv. ratu pretrpeo razaranja o kojima mi ni sanjati ne možemo, da bi se za samo tridesetak godina od jedne od najrazrušenijih zemalja vinuo u sam vrh svetske ekonomije. Smatram da bi mi rukovodjeni ovim primerom trebali da svoje napore usmerimo u pravcu razvoja, da razlike koje medju nama postoje bilo da su one političke, nacionalne ili bilo koje druge prirode ostavimo na stranu i počnemo svi zajdeno da idemo putem napretka. Finasijski menadžment akcionarskih društava morao bi kao najstručniji iz domena ekonomske prakse da bude predvodnik ove ideje i da svojim primerom stavljanja posla na prvo mesto bude uzor kompletne nacije na putu napredka i razvoja.

6.1. Prikaz prometa Beogradske berze

Na Beogradskoj berzi je u decembru ostvaren promet od 5,9 milijardi dinara, za šta su najveću zaslugu, svakako, imale akcije čija je vrednost trgovanja premašila 4,8 milijardi dinara. Ukupan promet realizovan u 2005. godini iznosio je 48,6 milijardi dinara, pri čemu su akcije činile 39,2 milijarde, odnosno 81 %, cime su zabeležile najviši nivo prometa od 2001. godine.

U odnosu na 2004. godinu promet na Berzi porastao je za oko 20 % ili za 8,3 milijarde dinara. Učešće akcija takodje beleži skok i to sa 62,9 % prethodne godine na više od 80 % u ovoj godini. Promet obveznicama RS na godišnjem nivou iznosi 9,2 milijarde dinara, odnosno više od 110 miliona EUR.

Tokom decembra na Beogradskoj berzi trgovano je akcijama 307 preduzeća, dok se zaključno sa poslednjim danom decembra na slobodnom brezanskom tržištu nalazilo ukupno 889 akcija. Ukupan obim prometa akcijama ostvaren u decembru iznosio je 4,9 milijardi dinara, što predstavlja drugi po veličini mesečni obim prometa u 2005. godini. Od toga, preko 60 % prometa, odnosno 2,9 milijardi dinara ostvareno je u metodu kontinuiranog trgovanja, dok je 37,5 % prometa akcijama ostvareno trgovanjem po metodu preovladjujuće cene. Tokom meseca obavljeno je osam blok trgovanja, a promet u ovim transakcijama iznosio je 111,9 miliona dinara. U ukupnom mesečnom prometu na Berzi akcije su učestvovale sa 82,7 %, dok su u broju transakcija ove hartije učestvovale sa 78,0 %. U odnosu na novembar, zabeležen je blagi pad prometa akcijama od oko 500 miliona dinara, odnosno 10,2 %.

Posmatrano po pojedinačnim hartijama od vrednosti, ubedljivo najveći promet, od približno dve milijarde dinara zabeležile su akcije Niške AIK banke, čija je cena običnih akcija ostrvarile promet veći od 1,6 milijardi dinara, dok su promet veći od 200 miliona dinara zabeležile prioritetne akcije AIK banke bez prava glasa. Promet veći od 100 miliona dinara ostvarila su još osam preduzeća.

Kada je reč o aktivnosti stranih investitora nisu registrovana značajnija odstupanja od prosečnih vrednosti ostvarenih u prethodnim mesecima, pri cemu je prosečno dnevno učešće stranih investitora u ukupnom prometu, na godišnjem nivou, iznosilo 42,58 %. Učesće stranih investitora u trgovanju akcijama (FIS) prethodnog meseca, kretalo se u ustaljenim intervalima - u proseku dnevno oko 48 %, pri čemu su najviše vrednosti ovog pokazatelja zabeležene u prvoj polovini i sredinom meseca, a kretale su se u rasponu od

50 % do 81 % prometa akcijama. Prosečno dnevno učešće stranih investitora u trgovanju akcijama, na godišnjem nivou, iznosilo je 51,18 %. Dnevne vrednosti FIB su tokom decembra bile na niskom nivou, a najveće učešće stranih investitora u trgovanju obveznicama ostvareno je sredinom meseca. Na godišnjem nivou, prosečna vrednost FIB pokazatelja bila je oko 13,37 %.

Inace, indeksi Beogradske berze BELEXFM i BELEX15 tokom decembra zabeležili su različite trendove kretanja. Dok je indeks BELEX15 na hartije koje se nalaze u kontinuiranom trgovanju zabeležio porast na mesečnom nivou, i poslednjeg dana trgovanja se na samo 2 indeksna poena približio svojoj istorijski maksimalnoj vrednosti, BELEXFM indeks beleži pad u posmatarnom periodu, i u poslednjoj nedelji dostiže svoju najnižu vrednost u poslednjih nekoliko meseci na nivou od 1.580,62 indeksna poena. Ipak, poslednja četiri radna dana 2005. godine obeležio je blagi oporavak BELEXFM indeksa, tako da je poslednja decembarska vrednost ovog indeksa bila na nivou od 1.594,51 indeksni poen. Mesečna promena vrednosti indeksa u decembru za BELEX15 iznosi +1,97 %, dok je za BELEXFM ona -1,0 %. Krajem decembra obavljene su i redovne revizije indeksa Beogradske berze. Iz indeksa BELEXFM isključeno je šest akcija, dok je u korpi BELEX15 indeksa došlo do promena ucesca pojedinih hartija od vrednosti, na osnovu promene njihovog free float-a (broj akcija u slobodnom prometu). U okviru BELEX15 indeksa nije bilo promena hartija koje učestvuju u indeksnoj korpi.

7. Zaključak

Poslovanje akcionarskih preduzeća predstavlja najsloženiji oblik poslovnog nastupa na tržištu. Ono raspolaže velikim finasijskim potencijalima koje može da plasira u grane u kojima je stopa dobiti daleko veća od one u kojoj se trenutno preduzeće nalazi. Ono može špekulacijama na berzi i poslovima sa akcijama da ostvari profite koji prevazilaze i snove pojedinačnih preduzetnika, i da omogući razvoj grana privrede koje na drugi način nisu bile moguće. Kompletan vrtoglavi razvoj svetske ekonomije u drugoj polovini 20-tog veka rezultat je postojanja i razvoja akcionarskih preduzeća kao oblika svojine nad kapitalom. Ona predstavljaju konstantne izvore novih ideja, koje rezultiraju dnošenjem velikih profita vlasnicima akcija.

Kao važni prateći elemenat akcinarskih preduzeća javalju se berze o kojima je u ovom seminarskom radu bilo dosta reči. Pominjani su delokrug berzi, njeni organi, lica koja nastupaju na berzi. Pominjan je ogranski sastav akcijskog kapitala. Objašnjena je sama suština akcije kao hartije od vrednosti, uporedjena je sa obveznicama, kao i sa plasmanom kapitala u vidu zajma. Iznešene su prednosti akcijskog kapitala nad svim ovim oblicima plasmana kapitala.

Takodje dat je prikaz naše berze i njenih oragana iz razloga što nju kao budući menadžri moramo da poznajemo.

Sve ovo je imalo za cilj da steknemo znanja iz ove oblasti koja bismo mogli kao budući menadžeri da razumemo i poznajemo sistem akcijskog kapitala i berzi u našoj zemlji.

LITERATURA:

1. DR. MILAN KORAĆ, POLITIČKA EKONOMIJA; RAD 1980

2. ILIJA ROSIĆ;NACIONALNA MAKROEKOMOMIJA; SINGIDUNUM , BEOGRAD 2004.god

3. DR. MILOJE KANJEVAC; FINANSIJE;BEOGRAD 1989.god

4. http://www.belex.co.yu

---

[1] Industrisko akcionarsko društvo zanči pre svega, promenu u funkciji industriskog kapitaliste. Ono principijelno nosi sa sobom - što kod inokosnog može samo slučajno da nstupi oslobodjenje industriskog kapitaliste od funkcije industriskog preduzetnika. Kapital koji se nvestira u akcionarsko društvo dobija se za kapitalistu ovom funkcionalnom promenom funkciju čistog novčanog kapitala”: R Hilreding ”Finansijski kapital” Kultura 1952.god.

[2] Karl Marks “Kapital” Tom III