izvori poslovnog prava - poslovno pravo

UVOD

Od postanka civilizacije prisutna su pravila ponašanja u određenim grupama.S razvojem same civilizacije dolazi i do razvoja društva u kome se javljaju prvi začeci pravnih normi.U početku su to bili ustaljeni običaji koji su se primenjivali za posebne grupe građana.Što se broj ljudi širio i teritorija na kojoj su živeli, te početkom dolazaka u kontakt sa drugim civilizacijama bilo je potrebno da se pravne norme zabeleže.Tako su nastali prvi pisani izvori prava koji su poslužili za dalji razvoj i nadogradnju kako samog prava tako i izvora prava.Sa razvojem moderne države dolazi do stvaranja prvih kodifikacija.Neke su se zadržale svojom fleksibilnošću i do današnjih dana u primeni uz razna tumačenja koja su proistekla iz razvoja države,društva,ekonomije i tehnologije.Samim tim smo došli do izvora prava koji se danas nalaze u ustavu svake države kao najvišeg državnog akta bez kog samo postojanje države njie moguće. U ovom seminarskom radu će biti reči o izvorima poslovnog prava.

IZVORI POSLOVNOG PRAVA

Reč „izvor prava“ dočarava način na koji nastaje odnosno na koji se stvara pravo,kao i osnov njegovog važenja.Svaka viša opšta pravna norma predstavlja izvor niže opšte pravne norme , pa možemo da kažemo da je to uobičajeno pravno značenje izvora prava.

Pored tog značenja reč izvor prava se koristi i u nepravnom značenju, u jednom se podrazumevaju materijalne činjenice koje izazivaju nastanak prava, a u drugom put vrednosti koje utiču na stvaraoce prava da stvore baš takvo pravo.

Reč izvor prava ima 3 značenja:

1. Izvor prava predstavlja društvenu činjenicu iz koje stvarno nastaje pravo-materijalin izvor prava ili izvor prava u materijalnom smislu.

2. To su društvene vrednosti iz kojih „izvire pravo“-vrednosni izvori prava ili izvori prava u vrednosnom smislu.

3. U ovom smislu izvor prava označava opšti pravni akt tj. sredstvo pomoću kojeg se izražava materijalni i vrednosni izvori prava-formalni izvori prava ili izvori prava u formalnom smislu.

IZVORI PRAVA

Izvor prava u materijalnom smislu je sve ono što prethodi pravu, izaziva njegov nastanak i čini da pravo bude onakvo kakvo jeste Možemo reći da je to društveni uzrok koji izaziva nastajanje prava kao društvene pojave ili volja vladajućih društvenih činilaca.

Vrednosni izvori prava predstavljaju izvor pravnih normi.

Cilj je da unapredi i osmisli funkciju države i prava u društvu.

U širem smislu se odnosi na sve vrednosti koje utiču na organe koji stvaraju pravo, a u užem na metapravne(vrednosne) izvore od kojih je najznačajnije postojanje tzv.“prirode stvari“ ( rerum natura) po kojima se smatraju odeđene društvene ili čisto pravne vrednosti koje nemaju obaveznu pravnu snagu,ali pod određenim uslovima mogu postati obavezujuće.

Izvori prava u formalnom smislu su opšti pravni akti iz kojih mogu da potiču i pojedinačni pravni akti koji stvaraju pojedinačne pravne norme.

Na primer:opšti pravni akt u oblasti poslovnog prava je Zakon o privrednim društvima, a pojedinačni akt je ugovor o osnivanju određenog društva.

Postojanje izvora prava u formalnom smislu obezbeđuje pravnu sigurnost i jednakost jer se oni donose unapred i odnose se na sve slučajeve iste vrste.

VRSTE IZVORA POSLOVNOG PRAVA

Izvori poslovnog prava u formalnom smislu prema svom subjektu-stvaraocu odnosno nastanku mogu se podeliti na tri vrste:

1.državne (domaći)

2.autonomne (društveni,nedržavni)

3.međunarodni izvori prava

Državne odnosno domaće izvore prava donosie državni organi. Njima se uređuje pravni položaj privrednih subjekata, privredno poslovanje i međusobin odnosi subjekata tog poslovanja.

Mogu se grupisati u tri grupe:

1. normativni akti koje donosi država- ustav republike i republički zakoni.

2. opšti akti-organizacija, preduzeća i ustanova-statuti, pravilnici, poslovnici, odluke itd.

3. kolektivni ugovori-osnov za zaključenje ugovora o radu kojim nastaje radni odnos,a koji potpisuju poslodavac,sindikat i zaposleni.

Autonomne izvore prava stvaraju sami subjekti,a pod njima se smatraju poslovni običaji i opšti uslovi poslovanja.

Međunarodne izvore prava donose međunarodne organizacije koje imaju svoje organe za donošenje pravnih akata,a oni postaju sastavni deo domaćeg zakonodavstva ratifikacijom to jest prihvatanjem od strane najvišeg zakonodavnog tela jedne zemlje tj.zemlje članice.

U međunarodne izvore spadaju konvencije i preporuke, uredbe, odluke, mišljenja, bilateralni i multilateralni međunarodi ugovori

Najpoznatije organizacije koje stvaraju ove izvore prava su: Organizacija Ujedinjenih Nacija, Međunarodna organizacija rada, UNESKO, Evropska Unija.

OPŠTE KARAKTERISTIKE IZVORA POSLOVNOG PRAVA

Opšte karakteristike izvora poslovnog prava su jednake za sve izvore,a to su:

1. Da svi izvori poslovnog prava sadrže opšte pravne norme i predstavljaju opšta pravila ponašanja za sve pojedinačne slučajeve koji nastanu u privredno pravnom poslovanju

2. Da izvore prava priznaje pravni poredak zemlje

3. Da primenu izvora obezbeđuje država

ZAKON I PODZAKONSKI AKTI

ZAKON

Za konkretizaciju, razradu i sankcionisanje ustavnih principa koriste se niži pravni akti – ZAKONI.

Zakon je opšti pravni akt koji je donešen od Zakonodavnog organa.

Kod nas je to Skupština po zakonodavnoj proceduri i koji sadrži pravne norme bilo pojedinačne bilo opšte.Zakon zajedno sa Ustavom spada u najviše pravne snage od svih pisanih izvora prava.Zakon države članice mora biti u saglasnosti sa zakonom državne zajednice. Pravilo je da se zakon primjenjuje dok ne bude ukinut izričito ili donošenjem novijeg zakona koji regulišu istu materiju. Oblik zakona takođe je određen donosiocem, postupkom i materijalizacijom.

Donosioc – najviše predstavničko telo (ovo pravilo važi za državne, federalne i kantonalne zakone).

Postupak – postupak donošenja zakona ima više faza: inicijativa za donošenje zakona (politička i pravna), izrada nacrta i prijedloga, pretres predloga u stručnim telima i u domovima skupštine (eventualno-javne rasprave),usvajanje zakona glasanjem,usaglašavanje stavova proglašenje zakona od strane poglavara države i objavljivanje u Službenom glasniku.

Dve vrste zakona su izvori poslovnog prava : zakoni koji neposredno uređuju pojedine oblasti privrednog poslovanja i zakoni koji se neposredno primenjuju na pojedina pitanja iz tog poslovanja.

Zakoni koji neposredno uređuju pojedine oblasti su: Zakon o privrednim društvima , Zakon o obligacionim odnosima , Zakon o stečejnom postupku itd.

Zakoni koji se posredno primenjuje na pojedina pitanja poslovanja su zakoni o sudskim postupcima: o parničnom , krivičnom , izvršnom postupku i drugi.

Norme u zakonu mogu biti imperativne i dispozitivne.

Imperativne norme su one koje se moraju poštovati, napr: privredno društvo mora osnovati određeni broj osnivača , u suprotnom se neože osnovati to društvo. Ovim normama se štite osnovi društvenog i ekonomskog uređenja.

Dispozitivne norme ovlašćuju subjekte poslovnog prava da svoje odnose urede po svojim pravilima odnosno da ih stvaraju sami i sami uređuju svoj pravni odnos, napr: akcionarska društva su ovlašćena da svojim statutom samostalno urede svoje odnose.

Ukoliko društvo nije uredilo svoj odnos dispozitivnom normom primenjuje se zakonska norma, u konkretnom slučaju kvalifikovana većina. Dispozitivne norme su karakteristične u oblasti privrednog poslovanja gde vlada načelo autonomije volje stranaka u okviru javnog poretka. Zato su ove norme od posebnog značaja za poslovno pravo.

ZAKONIK ILI KODEKS

Javlja se u vidu akta koji na celovit način uređuje određene pravne oblasti. Stvaranje kodeksa u oblasti koja je ranije bila uređena naziva se kodifikacija. Zakonik se razlikuje od zakona po obimu pravnih normi kojima se uređuje određena oblast, a kao izvor prava ima isto dejstvo kao zakon.

PODZAKONSKI AKTI

U podzakonske akte u širem smislu mogu se svrstati svi pravni akti niži od zakona, bez obzira ko je njihov donosilac i šta sadrže.

U užem smislu u podzakonske akte spadaju opšti akti državnih organa nižih od skupštine. Ovi podzakonski akti takođe mogu sadržati i pojedinačne pravne norme.

Osnov za donošenje podzakonskog akta je ovlašćenje iz zakona.Ukoliko se podzakonski akt donosi radi regulisanja pitanja koja su prethodno obuhvaćena zakonom, tada norme koje sadrži podzakonski akt moraju da se kreću u granicama zakona. Ovaj princip naziva se zakonitošću podzakonskih akata ili načelo zakonitosti,a ono označava da podzakonski akt mora biti u skladu sa zakonom i da deli njegovu sudbinu.

Uredbe za primenu zakona su najvažniji akti izvršnih organa odnosno najviših organa uprave – vlade. Njihovo postojanje je nužno zato što je često nemoguće ili nepraktično da zakonski tekstovi obuhvate sva pitanja koja regulišu zakoni. Materijalizacija se uvek vrši u pisanoj formi, a objavljivanje uredbe je uslov za njeno važenje.

Odluka – drugi akt ove vrste.

Uputstva – njima se utvrđuje postupak organa uprave pri provođenju nekog većeg pravnog propisa i instrukcije za rad službenih lica i službi u organima uprave.

Osim ovih u podzakonske akte ubrajamo još.pravilnik,naredbu i rešenje.

POSLOVNI ILI TRGOVAČKI OBIČAJI

To su izvori autonomnog poslovnog prava koje subjekti privrednog poslovanja stvaraju nezavisno od državnih organa .

Javljaju se kao običaji :

1. U užem smislu trgovački običaji

2. U širem smislu poslovni običaju , uzanse i trgovački termini

Zajedničke karakteristike poslovnih običaja u širem smislu :

- nastali u praksi privrednog poslovanja

- u širokoj primeni kod privrednih subjekata

- prihvaćeni kao poslovni običaji od subjekata privrednog poslovanja

- to su važeća pravna pravila čija se primena može obezbediti prinudnim putem

Običaji u užem smislu kao trgovački običaji su opšte prihvaćena trgovačka praksa koja je razvijena u tolikoj meri da se očekuje od privrednih subjekata da postupaju u skladu s tom praksom.

Poslovni običaj ne sme biti protivan javnom poretku , prinudnim propisima, pravilima poslovnog morala, nerazuman da bi delovao kao izor prava.

Poslovni običaji prema prostornom delovanju dele se na:

- opšte poslovne običaje – važe za celu teritoriju zemlje

- lokalni običaji – važe u određenom mesta ili nekoj užoj teritoriji

Prema materiji koju uređuju dele se na:

- opšte poslovne običaje – važe za celokupno privredno poslovanje

- posebne poslovne oničaje – važe za određenu privrednu granu ili struku

U slučaju sukoba ova dva običaja prednost ima lokalni običaj.

Uzanse su kodifikovani poslovni običaji, sakupilo ih je određeno telo, najčešće komora ili berza. Po sadržini oni čine kodifikovane običaje i predstavljaju poslovna pravila nastala i prihvaćena u trgovačkoj praksi. Njih su zvanično utvrdila nadležna tela i objavila ih na utvrđen način.

Prema predmetu uzanse se dele na :

- opšte uzanse –običaji koji važe za privredno poslovanje uopšte

- posebne uzanse – važe za pojedinu privrednu granu ili trgovinu određene vrste robe

Uzanse se u obligacionim odnosima primenjuju ako su se strane pozvale na njihovu primenu . Primena uzansi koje su suprotne prinudnim normama zakona se ne može ugovoriti.

Trgovački termini su skraćeni izrazi koji su nastali i koji su prihvaćeni u trgovačkoj praksi. Oni sažeto označavaju pojedine elemente u ugovoru privrednog poslovanja.

Spadaju u trgovačke običaje u širem smislu.Svaki termin podrazumeva određena prava i obaveze ugovornih strana.

Najčešća upotreba je u prometu robe i usluga i posebno u ugovoru o prodaji robe .Ove termine sistematizuje i utvrđuje njihovo značenje berza , komora ili neko drugo telo.

Značenje ovih termina mogu izmeniti ugovorne strane, ali to nije preporučljivo.

Najpoznatiji trgovački termini su transportne klauzule. Njima se skraćeno označavaju određena prava i obaveze ugovornih strana.

Transportne klauzule se najčešće tiču : mesta , vremena , načina , isporuke , troškova transporta i osiguranja robe , prelaska rizika itd.

Primenjuju se kao uzanse , ako se ugovorne strane izričito pozovu na njih ili ako se prema okolnostima slučaja može smatrati da su htele njihovu primenu.

Značenje pojedinih transportnih klauzula:

- FOB – franko brod , obaveza prodavca da utovari robu na brod

- FOB – aerodrom , aerodrom sa koga je ugovoren polazak

- C & F – cena sa vozarinom , u cenu uračunata vozarina do luke

- CIF – cena , osiguranje , vozarina.

Postoje INCOTERMS – tj. Međunarodna pravila za tumačenje trgovačkih termina iz 1936. godine , koje je utvrdila Međunarodna trgovinska komora u Parizu , a revizija je vršena 1953. g. i 1980. g.

U našoj zemlji postoje Opšte uzanse za promet robom iz 1954.g. i u njima su uređene i utvrđene transportne klauzule i pravila za njihovo tumačenje.

OPŠTI USLOVI POSLOVANJA

To su unapred utvrđena opšta pravna pravila o pravima i obavezama ugovornih strana u ugovorima.

Ova pravila utvrđuje jedna ugovorna strana , koja masovno nudi zaključenje ugovora , osiguranje , privredna komora i slično.

Primenjuju se na svaki pojedinačni ugovor ukoliko su ugovorne strane saglasne sa njihovom primenom.

Opšti uslovi poslovanja pripadaju formularnom ugovornom privrednom pravu , koje sa običajnim pravom sačinjava autonomno ugovorno pravo.

Formularno ugovorno privredno pravo čine :

- opšti uslovi poslovanja u užem smislu – su opšta pravna pravila o pravima i obavezama ugovornih strana , unapred utvrđena u vidu posebnog akta donosioca ovih pravila. Primnjuju se ukoliko su se stranke saglasile i pozvale na njih. Sastavni deo ugovora su opšti uslovi ako im sadržaj nije naveden u samom ugovoru.

- Adhezioni ugovori su formularni ugovori čiju sadržinu ponudilac ugovora sam unapred utvrđuje. Ovakav ugovor se daje na zaključenje uz prihvatanje svih ponuđenih uslova. Druga ugovorna strana ne može menjati ovakav ugovor , ili ga u celosti prihvata ili da ne prihvati.U ovom ugovoru je izuzetak od ugovornog prava da su obe ugovorne strane ravnopravne.

- Tipski ugovori su formularni ugovori čija je sadržina unapred utvrđena od strane ponudilaca ugovaranja. Ovde je dozvoljeno izvesno otstupanje od ponuđenih uslova tj. Postoji spremnost da se pregovara o pojedinim uslovima ugovora.

IZVORI MEĐUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA

Međunarodno poslovno pravo čini skup pravnih normi kojima se uređuju poslovni odnosi privatnopravne prirode između subjekata različitih zemalja.

Predmet ovog prava je međunarodno privredno poslovanje , međunarodna prodaja robe , međunarodni transfer tehnologije , međunarodne investicije itd.

Izvori međunarodnog poslovnog prava potiču iz posebnih izvora. Razlikuju se od domaćeg poslovnog prava po svom poreklu i domenu primene. Ne razlikuju se od domaćeg izvora prava po obliku i vrsti pojedinih izvora.

Medjunarodno trgovačko zakonodavstvo – medjunarodni zakoni

To su po svojoj pravnoj prirodi ugovori i kao takvi su izvori medjunarodnog poslovnog prava. Akti medjunarodnog trgovačkog zakonodavstva su akti doneti saglasnošću volja pojedinih država, one su se saglasile da ih prihvataju i primenjuju. Možemo reći da je to saglasnost volja pojdinih država da prihvate i primenjuju te akte.

Medjunarodno trgovačko zakonodavstvo čine dve vrste akta:

- medjunarodne konvencije i multilateralni ugovori

- model – zakoni

Njima se uniformišu pojedine oblasti poslovanja. To su : Jednoobrazni zakon o medjunarodnoj kupoprodaji, o arabitraži, menični zakon itd.

Medjunarodni trgovački običaju su svi oblici poslovnih običaja uopšte. Razlikuju se od domaćih po svojoj sadržini i izvoru nastajanja.

Najznačajnija dokumenta međunarodnog prava

1. Povelja UN

2. Završni akt konferencije o bezbednosti i saradnje u Evropi

3. Pariska povelja za Novu Evropu

4. Istambulski dokument

5. Bečka dekalaracija o ulozi OEBSA u jugoistočnoj Evropi

6. Deklaracija UN o čovekovoj sredini

7. Konvencija o građansko-pravnoj odgovornosti za štetu prouzrokovanu prevozom opasnih stvari drumom, železnicom i unutrašnjim vodenim putevima

8. Međunarodni sporazum o smanjenju isparenja gasova

9. Međunarodni sporazum o sprečavanju nesreće na radu

10. Međunarodni ugovor o zabrani zagađivanja države

11. Međjunarodni sporazum o vodoprivrednim pitanjima Dunavskog sliva

12. Deklaracija o saradnji podunavskih zemalja

13. Međunarodna konvencija za sprečavanje zagađjivanja mora

14. Konvencija o otvorenom moru

15. Rezolucija Generalne skupštine o međunarodnoj saradnji na miroljubivom korišćenju kosmosa

16. Konvencija o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala

17. Konvencija o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu.

Cilj međunarodnog prava u ovoj oblasti je usklađivanje i sprovodjenje jedinstvene i zajedničke međunarodne politike zaštite životne sredine. Za sprovodjenje efikasnog međunarodnog prava i njegovo izvršavanje postoje međunarodni izvršni organi, medjunarodni sudovi, sankcije, međunarodne trupe itd. Ovo pravo se ostvaruje kroz međunarodne organizacije a pre svega organizaciju UN sa mnoštvom svojih organizacija i organa, ali i države međusobno, na osnovu bilateralnih i multilateralnih ugovora.Navedeni međunarodni akti su deo najznačajnijih dokumenata u ovoj oblasti.

Naša država je potpisala osnovne dokumente OEBS-a i prihvatila sve norme,standarde i obaveze koje proizilaze iz tih dokumenata i time izrazila spremnost za saradnju sa Evropskim institucijama.

HIJERARHIJA IZVORA POSLOVNOG PRAVA

Svi izvori prava imaju različitu pravnu snagu.To se ogleda u njihovoj hijerarhiji.Ne smemo zaboraviti da zakon ima najvišu pravnu snagu , odmah posle ustava, u oblasti imperativnih pravnih normi.Ostali izvori prava svoju pravnu snagu crpe iz načela autonomije volje i načela posebnosti uslova privrednog poslovanja. Kada je reč o redosledu primene izvora prava,prednost se daje posebnim izvorma nad opštim.

Hijerarhijska lestvica primene pravnih pravila na određeni privredno-pravni ugovor izgleda ovako:

1. ugovor

2. opšti uslovi poslovanja

3. posebne uzanse

4. posebin trgovački običaji

5. opšte uzanse

6. opšti trgovački običaji

7. dispozitivni posebni zakonski propisi

8. dispozitivne norme opšteg zakonskog propisa o obligacionim odnosima

ZAKLJUČAK

Jedni od najfleksibilnijih izvora prava su poslovni izvori prava i to još od najranijih vremena kada nije postojalo pisano pravo.Rimski učitelji su svojim učenicima izmišljali različite slučajeve i polemisali sa njima da bi došli do nekih novih pravila koja nisu bila navadena u Justinijanivoj kodifikaciji.Sa razvojem trampe preko robno-novčanih odnosa do danas prošao je dug period ,a samim tim su morali biti zadovoljeni uslovi u kojima se ostvaruje neko poslovno pravo da bi obe strane bile zadovoljne i da bi se pravni posao ostvario.Danas postoji niz izvora prava koji se primenjuju u poslovnom pravu i koji omogućavaju da stranke ugovornice što bolje ostvare svoje poslovne zamisli. Sa tendencijom stvaranja zajedničkog Evropskog tržišta stvoreni su uslovi da se kroz niz, akata,povelja,dokumenata,deklaracija,sporazuma,ugovora itd. što bolje reguliše poslovno pravo,a samim tim i njegovi izvori koji imaju za osnov da pruže sigurao i bezbedao ostvarenje pravnog posla.Mnogim učesnicima u ovim poslovima dato je na raspolaganje da primenjuju uz imperativne pravne norme i dispozitivne pravne norme u kojima se prepušta volji učesnika poslovnog odnosa da ga urede na onaj način na koji oni žele,a da ne bude u suprotnost sa pozitivni pravom.Sve ovo je dovelo do velikog razvoja poslovnog prava u svim oblastima i stvaranja jednog sigurnog poslovnog tržišta u koje žele da pristupe sve zemlje Evrope i koje se trude da ispune sve uslove za ulazak u EU da bi mogle učestvovati u tom uspešnom funkcionisanju zajedničkog tržišta koje brani interese zajednica članica i predstavlja ih na međunarodnoj sceni.

LITERATURA

„Osnovno o Evropskoj Uniji”-agencija za unapređenje državne uprave

„Poslovno pravo”-D.Nedeljković, mr.D.Neškov

„Sistem uređivanja zaštite” mr.D.Neškov

„Osnovi prava” prof.dr. Dragan M.Mitrović

“Uvod u pravo” R.Vasić, K.Čavoški

“Uvod u građansko pravo” dr.V.Vodinelić, dr.O.Stanković

Internet

SADRŽAJ

UVOD 1. str.

IZVORI POSLOVNOG PRAVA 1. str.

VRSTE IZVORA POSLOVNOG PRAVA 2. str.

OPŠTE KARAKTERISTIKE IZVORA

POSLOVNOG PRAVA 3.str.

ZAKON I PODZAKONSKI AKTI 4. str.

POSLOVNI ILI TRGOVAČKI OBIČAJI 6. str.

OPŠTI USLOVI POSLOVANJA 8. str.

IZVORI MEĐUNARODNOG

POSLOVNOG PRAVA 9.str.

HIJERARHIJA IZVORA POSLOVNOG

PRAVA 10. str.

ZAKLJUČAK 11. str.

LITERATURA 12. str.

SADRŽAJ 13. str.